Да ли је „парада“ срама коначни пораз Србије?

18. септембра 2017. / Коментар

Уз злоупотребу полиције и уобичајено опсадно стање на улицама Београда, издајнички режим Александра Вучића и ове године наметнуо је србској престоници дефиле хомосексуалних изопачењака предвођених представницима америчких и ЕУ окупатора, моралном и физичком сподобом Аном Брнабић и другим позиционо-опозиционим политикантским шарлатанима и криминалцима. Вучић и његова булумента су, дакле, зарад удовољавања својим западним менторима поново показали одлучност да брутално газе не само етичке основе традиционалног поретка, већ и људско право на слободу кретања житеља Београда. То је пораз Србије.

Још већи пораз јесте чињеница да је вишегодишњим трудом, а првенствено поткупљивањем, Вучић успео да спречи излазак на улице критичне масе људи спремних на супротстављање „паради“ срама. Све то је велика срамота за Србију и данашње Србе. Али у сваком поразу треба пронаћи позитивне елементе и искористити их као ползиште у борби за преокрет. Наиме, остаје чињеница да мноштво полиције стоји између наводне параде такозваних „гејева“ и остатка друштва. Кажемо „наводне параде“, јер истинска парада по дефиницији и по својој суштини подразумева дефиле учесника кроз шпалир пролазника и публике који отпоздрављају у једној веселој и празничној атмосфери. Дакле, све оно што јучерашња шетња сексуалних девијаната није била. Али упркос ликовању Ане Брнабић, упркос одржаној „паради“, нема места било каквом дефетизму и предаји, већ напротив, нека свако ко је свестан зла ове пошасти уради оно што може.

Као и у четвртак, активисти Србске Акције који су се јуче запутили у центар Београда, били су изложени противзаконитом полицијском узнемиравању, чиме је Систем потврдио чињеницу да смо са њим у рату. Иако су новинари бројних редакција јуче фотографисали наше активисте и наш протестни транспарент, нико то није желео да објави. Јер очито је Систему било потребно да „све прође без икаквих тензија“, а његови квази-новинарски послушници нису желели да на посредан начин рекламирају наш Покрет као готово јединствен пример организације која не припада квазипатриотском муљу, већ је противник свих антисрбских чинилаца, како антисрбске Вучићеве власти тако и антисрбске опозиције.

Ми ћемо се и убудуће супротстављати штеточинскм активностима које су уперене против србског народа, јер наша борба и јесте рат против Система. А да би смо као народ ваљано ратовали против њега, Систем најпре морамо препознати и схватити не као пуки режим ове или оне странке, већ као својеврсни механизам који прожима готово све институције и који се налази у основи данашњег поретка, а чији су животни сокови: корупција, манипулација, терор, подаништво светској закулиси и уподобљавање Србије глобалном мондијалистичком суноврату.

Користећи силу, пропаганду и сломљену вољу огромне већине данашњих Срба, режим чини бројна злодела, попут наметања наказних „парада“, издаје Косова и Метохије и завођења робовласничког система. Али сви такви порази, које издајничка власт наноси србском народу, не значе и коначан пораз. Србски родољуби неће и не могу бити поражени уколико буду фанатично одани Идеји, беспрекорно мотивисани и дисциплиновани. Светли примери из прошлости на које се угледамо, потврђују нам да су једино потпуна посвећеност и свесно саможртвовање пут ка остварењу циља.

Подвиг и борба!