Да ли је прича о експропријацији само средство за скретање пажње са још штетнијих недела власти?

13. децембар 2021. / Коментар

Након прошлонедељних протеста и блокада, Александар Вучић је решио да врати Скупштини на поновно разматрање измене Закона о експропријацији, и најавио је промену изгласаних измена Закона о референдуму. Потом је измене Закона о експропријацији Влада повукла до даљњег. Ове измене су биле наказне због могућности да држава прогласи инвестицију неке приватне компаније за ,,пројекат од јавног значаја" и на том основу принудно откупи имање србског сељака. Међутим, конкретан бунт је најпре био усмерен против англо-аустралијске корпорације Рио Тинто која жели да гради рудник литијума у Јадру, а (тренутно) одустајање од измена Закона о експропријацији, и њихова евентуална измена неће спречити градњу рудника јер је Рио Тинто већ откупио добар део земље од мештана у Јадру, те је овим потезом Александар Вучић само ,,бацио прашину у очи" јавности и оставио простора и времена да се о овом питању одлучује у некој другој прилици, предвиђајући чињеницу да ће енергија народа који се буни, да спласне након овог потеза. Такође, реч је о већ опробаној Вучићевој стратегији, али о томе нешто касније.

Изгласани Закон о референдуму, добио је Вучићев потпис, те је ступио на снагу. Суштинска проблематика овог питања је у томе што је по старом закону за успешност републичког референдума било неопходно да изађе већина уписаних у бирачки списак, сада тзв. цензуса нема, те је могуће да референдум буде успешан и са малом излазношћу, тако да би евентуална промена Устава сада била могућа уз веома малу излазност, што онемогућава опцију бојкота. Закон о референдуму је битан и за градњу самог рудника, наиме, Вучић је изјавио да ће одлуку о градњи рудника поверити ,,грађанима Јадра на референдуму", а то је подлежно многобројним манипулацијама и притисцима. Тако да ће Вучић и у том смислу моћи да користи свој партијашки апарат и оствари победу на референдуму у корист Рио Тинта. Нама је у овом контексту најважније питање Косова и Метохије и питање преамбуле устава која потврђује да је Косово и Метохија неодвојиви део Србије. Иако је сам Устав накарадан, помињање јужне србске покрајине у истом, позитивна је ствар. Иначе, стари Закон о референдуму био је неусклађен са актуелним Уставом који такође не прописује цензус за референдум, али с обзором да се само спровођење референдума уређује законом, ова уставна норма, била је без ефективног дејства. И по многим другим питањима, актуелни Устав се не слаже уопште са нашим идеолошким гледиштима. Та преамбула је међу ретким ваљаним стварима у Уставу и као таква очигледно представља проблем свима онима у који желе спровођење завршног чина издаје Косова и Метохије. Уз помоћ донетог Закона о референдуму, Александар Вучић може и то да оствари, рачунајући на бојкот, намештаљке или малу излазност, што је врло опасно.

Иначе, потези Александра Вучића поводом поменутих измена два закона, већ су виђени. Јер када је усвојен тзв. Закон о родној равноправности, одложено је гласање о тзв. Закону о истополним заједницама. Александар Вучић да би прогурао један накарадан закон, наметне причу о другом - још накараднијем закону (чије је усвајање заправо планирано тек касније), у циљу бацања прашине у очи и стварања привида о компромису, где један лош закон усвоји, а други лош закон не усвоји, чиме придобије део јавности, спусти тензије, и задовољи своје инистране газде као и ботовску ,,десницу", део либерала и левичара тзв ,,НВО сектор".

Морамо се поново дотаћи и теме блокада и организација које учествују на њима. Као што смо истицали, наши активисти су били присутни на првој блокади Газеле ради осматрања ситуације, где је један од њих и приведен и кривично гоњен. Наш утисак је да се састав људи са прошлогодишњих јулских протеста, у многоме разликују од састава људи са актуелних протестних блокада. Јер овде је много аполитичних и анационалних људи. Има и родољуба али и доста антисрбских партијаша о чему сведочи и чињеница да су антисрбске сподобе Мариника Тепић и Драган Ђилас благонаклоно дочекане на блокади.

Тако да ове протестне блокаде нису подобне за националистичко (пре)усмеравање. Наш је утисак да је већина учесника незаинтересована за кључна национална питања, те да је далеко и од разумевања суштине еколошког проблема, који се мора сагледати са православног духовног становишта. Као што смо навели, очигледна је и спрега тзв. еколошких покрета и антисрбских партијаша. И ова нова -,,окрњена" блокада, предвођена ,,Еколошким устанком" (партнером антисрбске организације ,,Не давимо Београд"), не разликује се по саставу људи од претходних. Што се тиче организација које су од блокаде одустале јер су задовољне повлачењем законских измена, занимљива је изјава извесног Саве Манојловића испред организације ,,Крени-промени" који каже да ће уследити ,,славље" због ,, победе", и да у усвојеном Закону о референдуму није ништа спорно. Значи иако ће Рио Тинто да настави са својим радовима, истраживањима, куповином земље, иако је референдум о Рио Тинту сада доста ближи да успе али и да на њему победи опција за Рио Тинто, они ће да славе победу, какву победу? Спрега мондијалиста, напредњачких паразита, ,,зелених", левичара и либерала је урадила своје. Замаглили су читаву причу и јавности представили да су они на различитим странама, да раде једни против других, међутим јасно је да и Александар Вучић и ,,зелени,, покрети имају исте газде, те да се воде тиме да удовоље њиховим интересима. Врло је вероватно да је цела прича о Рио Тинту послужила превасходно за јачање ,,зелених" покрета и представљање истих као снажне и нове опозиције Вучићу. Опозиције која има исте газде као и Вучић, и која постоји да би му се њоме претило ако покуша да се отргне контроли.
,,Зелени" покрети су ,,мејнстрим", недовољно политички образованим људима они представљају ,,нешто ново", ,,освежење", иако је њихова идеологија у бити неолиберална. Они су сада погодан ,,тројански коњ" преко којег ционисти упаковано и сакривено пласирају своје идеје и намећу своју неолибералну политику која има за циљ борбу против хришћанства и даље уништавање националних, расних, језичких, породичних и других заједница и идентитета.