Данас је Видовдан!

28. јуна 2014. / Блог

Беседа Светог Јустина Ћелијског на Видовдан 1966. године, у манастиру Ћелије

Данас је Видовдан! Каква благовест! Какво јеванђеље јавља данашњи свети велики и страшни Празник. Гле, испред свих, он нам шаље дивног светитеља Божјег цара Лазара. Он, на тањиру носи главу своју. Куда Свети Кнеже? – У Небеско Царство. Дошао је дан, дан када Небеска Србија полаже свој страшни испит, дан када Свето Јеванђеље Светога Саве отвара тешке, страшне странице своје Србске Голготе. Свети Кнез определио се, у име целога народа, за Царство Небеско, јер је земаљско царство за малена – за кратко време, а Небеско је вавек и до века.

Требало је изабрати између Истинитог Бога, Господа Христа, и руље са Истока, која је носила неко својеврсно незнабоштво. И Свети Кнез није могао поступити другачије. Свети Кнез није могао довршити историју Светих Немањића него да са свим својим народом крене путем Јеванђеља Светога Саве. Путем служења Господу Христу, путем стварања Свете Србије.

Да, Свети Немањићи су имали један циљ, једну жељу: да Србију претворе у Свету Србију. Да целу србску земљу претворе у задужбину Божију. У један велики, огроман манастир у коме ће се само служити Богу, само Господу Христу. Ако би хтели да у неколико речи сажмемо, изразимо то Свето Јеванђеље Светих Немањића, почевши од Светога Саве и Светог оца његовог Симеона, то Јеванђеље гласи: Христос пре свега и изнад свега! Све за Христа, а Христа ни за шта! Ето Јеванђеља Светога Саве, ето Јеванђеља Светих Немањића, ето Јеванђеља Светог кнеза и цара Лазара Косовског! Једино Јеванђеље србско, Јеванђеље које ствара Свету Србију. Целу земљу претвара у храм, храм у коме се служи Богу. И ту Свету Србију створили су они – Свети Немањићи.

Шта је то Света Србија? То је чудесно Јеванђеље које објављује Господ Христос наредивши свим људима, свих времена: Иштите најпре Царство Божије и правде његове, а све ће вам се друго додати. И, ето, Светосавско Јеванђеље то иште. Света Србија то хоће, само то. Пре свега и изнад свега Царство Божије и правду његову. Ето, то су те стваралачке силе: правда Божија, истина Божија, љубав Божија. То су те свете силе које изграђују и зидају Свету Србију.

Ради те вечне правде и свете правде Божје, ето, и сав србски народ на Косову полаже душе своје. За кога? За Господа Христа, за Свету Србију. Приволео се Царству Небескоме, јер је земаљско царство привремено и пролазно. И, десило се чудо: Света Србија није погинула на Косову. Не! Она је продужила пут кроз страшно ропство. Пут Свете Србске Цркве – Мученице, Страдалнице, која је узела ту Свету Србију и понела је кроз историју и донела до нас, до нашега дана. Света Србија ради чега живи? Да служи Господу Христу, да служи једноме истинитом Богу, да одбаци све лажне богове. Да служи вечној Христовој правди, да одбаци све људске лажне такозване правде. Да служи Христовој истини, јединој вечној истини, јединој непролазној истини, јединој бесмртној истини, а да одбаци и одрекне маскиране „истинице“, маскиране лажи…

И Света Србија, немањићка Света Србија, шта је хтела? Она је хтела да освети све! Она је себе изграђивала. Како? Помоћу, прво: свете школе. Јер, просвета јеванђељска, просвета Господа Христа, просвета светосавска шта даје човеку? Даје знање о вечноме животу, даје знање о јединоме истинитом Богу, даје знање о истинитом човеку, даје знање о смислу и циљу нашег земаљског живота. Али не само знање, него даје и свету силу да се то свето знање претвори у живот. Да се њиме живи у овом свету. Света школа – ето то је главна радионица Свете Србије, светосавска немањићка радионица. Света школа! Данас, претворена у мајмунску мудрост. Света школа погажена! Нема светога знања, нема такве школе. Шта људи уче? Шта је то? Какав се то мрак вије кроз наше ниске и мале школе?

А Света Србија – немањићка, светосавска Србија – шта још даје, и шта још хоће? Свету породицу. Без свете породице нема напретка ни у једној земљи. А Свети Сава је то хтео. Свети кнез Лазар је то хтео. Јеванђеље Светога Саве то хоће: да освети породицу, да односи у породици, између родитеља и деце и свих у кући, буде свети однос. Да служе један другоме као света браћа, свете сестре. Да служе Господу Христу, служећи један другоме. Да све бива у славу Божију. Света породица то је, кад све бива у славу Божију. Кад се умире и живи ради Христове правде, ради Христове истине, ради Христове љубави, кад се живи Христовом вером, када се у породици служи Господу. Јер, служећи Господу, уствари ми служимо себи, служимо својој вечности, служимо свом Царству Небеском, јер служимо спасењу своје душе. А спасења нигде – мимо Господа Христа, нигде мимо Његове Свете Цркве.

А Света Србија, Србија светосавска и немањићка тражи и свето судство. Суд да буде светиња, где ће савест божанска да решава ствари. Где ће правда Божија да буде светла и трајна. То је свети суд, свето судство. То хоће Света Србија! Па онда земљорадња! Шта је то? То је свети посао. Света земљорадња. То хоће Свети Сава. То хоће Света Србија. Да се земља обрађује у славу Божију, а на корист нама, јер знамо да је сва земља имовина Божија, дата нама. Света земљорадња, ето, она изграђује Свету Србију. Па свето сточарство, свето пчеларство, сваки занат, све је то свети занат у Светој Србији. Свето занатство! То је занатство које служи нама, служећи Богу. Занатство које се врши у славу Божију на спасење наших душа и на одржавање нашег тела. Али све у славу Божију. То хоће Света Србија. То хоће Света немањићка Србија, то и косовска Србија Светога Кнеза, то и Небеска Србија. Једна је то Србија! Почела од Светога Саве и његовог светог оца, па ето кроз све векове, до данашњег дана све што је свето припада тој Светој Србији, Светој немањићкој Србији, земаљској и небеској.

Али ми, данашњи Срби... Шта би од те Свете Србије? Почели смо да је сахрањујемо, почели смо да је умртвљујемо са свих страна, јер гонећи Господа Христа из своје душе, ми гонимо њу – Свету Србију. Гонимо Истинитог Бога, Његову правду из нашег живота, одричући се Господа Христа, као што многи Срби данас чине. Шта је то?! Они се труде да убију Свету Србију. Гле, они убијају себе, јер Свету Србију не могу убити, не могу убити бесмртнике Христове. Не могу убити Светог кнеза Лазара, Светог Саву, Светог Симеона Мироточивог и безброј србских светитеља и безброј витеза и јунака што гинуше за Крст Часни и Слободу Златну кроз векове и векове. Не могу они погубити душе оних 700.000 Срба што положише душе своје, животе своје, побијени за веру православну у ондашњој хрватској држави.

То је вечна Света Србија, неубивљива. Света Србија коју нико усмртити не може, нити јој може нашкодити, јер је сва Христова. А васкрслог Господа Христа ко ће погубити, ко убити? А прави Србин увек стоји уз Спаситеља свога Господа Христа, увек стоји у Светој Србији, брани њену правду – живи том правдом, брани њену истину – живи том истином. Нема смрти која га може одвојити од њих. Нема ђавола, ни легиона ђавола, ни пукова ђавола, који могу таквог Србина, Христовог Србина, светосавског Србина, одвојити од Свете Србије. У њој, он је међу светитељима србским. Тим бесмртним победницима на свим бојиштима, тим бесмртним јунацима којима никаква смрт нашкодити не може.

И ми, данашњи Срби, треба да проверимо себе, сваки да провери себе. Где сам? Да ли сам ја у Светој Србији? Да ли заиста живим Светим Јеванђељем косовским, светосавским Јеванђељем? Да ли је Христос за мене све и сва у овоме свету? Да ли је Христос за мене најважнија моја брига у овом свету? Да ли је Христос једини истинити Бог за мене у овоме свету, или ја полако се одвајам од Њега и бежим од Њега и придружујем се лажним боговима овога света, лажним наукама, лажним учењима.

Сваки нека провери себе. Провера је врло лака и за мене и за тебе. Ако си прави Србин, ако светосрбинско, светосавско срце бије у теби, ти си сав уз Господа Христа. Сав уз Његову истину и у овом и у оном свету. Ти си сав уз Светог кнеза Лазара, ти сав на Косову гинеш за Крст Часни и Слободу Златну.

Свеједно! Било Косово и прошло, али и данас је Косово! И данас гину безбројни Срби! Многи гину без Васкрсења, многи гину да вечно умру. Али има и светих Срба који животе своје полажу за Господа Христа, животе своје полажу за Свету Србију. Обично се ти не виде, не чују, а срце њихово – то је веза са Небом, изнад свих грехова, изнад свих смрти. Срце је њихово олтар, косовски олтар на коме они стално приносе себе на жртву Господу Христу, служећи Њему и роду своме. Има таквих Срба и у земљи и ван земље и због њих стоји и постоји земља наша. А кад би било само до издајица и до гњева Божјег, не би остало ни једног Србина данас. Али по великој милости Божјој, по молитвама Светог кнеза Лазара и Светога Саве и свих славних Светих Немањића и свих србских светитеља, ми недостојни данашњи Срби живимо, ето, и путујемо ка Небеској Србији.

Нека би благи Господ осветио сва срца србска сада на земљи. Нека би Свети Кнез, по милости својој, са свима србским светитељима умолио Господа да поново крсти обескршћене србске душе многе. Да их приведе Господу Христу, да их приведе Светој Србији, Небеској Србији. Јер само Света Србија јесте слава сваког Србина у свим вековима и временима, а поготово у ова наша.

Наше доба, доба је када се вера проба! Истинита вера, светосавска вера. Срби стоје њоме или пропадају отпадајући од ње, трећега нема. Зато само вођени и предвођени Светим кнезом и царем Лазаром и Светим Јеванђељем Светога Саве, ми данашњи Срби можемо савладати све смрти, све христоборство овога света, све лажне науке, и изаћи као бесмртни победници из овога света, у вечну Небеску Србију, тамо међу све праведне и свете Србе, да служимо Господу Христу и Светој Небеској Србији као што смо служили у светој земаљској Србији.

Молитвама Светог великомученика цара Лазара, и другог данашњег светитеља, Светог патријарха Јефрема, кротког печалника земље србске, и свих србских светитеља, нека благи Господ сваку србску душу води и руководи у овоме свету и изведе је кроз истину вечну у живот вечни, у Царство Небеско. Амин.