Данашња Србија и Сретењски устанак

15. фебруара 2021. / Коментар

На дан Сретења Господњег, када уз овај велики празник, обележавамо и годишњицу почетка Карађорђевог устанка против турског окупатора, често можемо чути разне либерале и мондијалисте који кривотворе овај велики догађај наше прошлости, настојећи да га представе не као почетак борбе за слободну Србију, већ као наводни израз тежње наших предака да постану „део Европе“. А истина је да су наши преци, који су против азијатског окупатора подигли национални и социјални устанак, духовну снагу црпели управо из бисера европске баштине својих светих предака. Они су како препознаје и велики европски ум прве половине протеклог века, Габриеле Д' Анунцио, најсветлије европске традиције већ чували у свом народном сопству, а савремене псеудоевропске флоскуле, у време наших старих, биле су непојмиве и непостојеће.

Данас србским земљама владају гори и перфиднији од Турака - мондијалистичко-квазипатриотски изроди који служе светској закулиси и иностраним центрима моћи. Али ту су не само они (режим), већ читав политикантско-медијски Систем мондијалистичке окупације Србије, под којом је духовно отуђен и дезоријентисан народ - потпуно немоћан.

За излазак из таквог постојећег неприродног и тмурног стања, неизоставно су потребни управо нови Карађорђи, који ће нас пренути, сабрати и повести у ослободилачку борбу. Али такве људе нам Бог неће послати без нашег залагања и труда да их задобијемо и заслужимо. Они не могу бити изнедрени из народа какав су данашњи Срби. Предуслов сваког политичког ослобођења јесте претходно ослобођење себе самог из окова конформизма, материјализма, националне неодговорности и уљуљканости у лажни мир ове устајале духовне баре нашег времена. Потребно је дакле, да нас празник Сретења, побуди на сретање са Господом Исусом Христом и на бунт против сопствене огреховљености. Да као народ поново ходимо путем духовне обнове - кроз уцрквљење. Због тога, још више су данас и сутра, србском народу потребни нови духовни Карађорђи (како је Свети Јустин Ћелијски назвао Светог владику Николаја), јер борба за промену духа јесте предуслов ваљане политичке борбе. Ми који смо свесни таквих законитости, наставићемо да се сабирамо и припремамо за сутрашње битке које јсу пред нама.

Подвиг и борба!