Драгош Калајић – србски кнез „сунчане традиције“

25. јула 2016. / Блог

Жречеви пропаганде против србског национализма данас, често настоје да као оличење истог представе било наказне пројаве псеудо-патриотског сенилног дивљаштва и сличних кабадахијских испада, или пак бесмислене комеморативне и јалове изливе патетике. Насупрот таквим мрачним антисрбским отровима и кукавичјим јајима, Србска идеја данас више него икад вапије за „сунчаним људима“, то јест за онаквим представницима какве смо имали у Љотићу, Црњанском или Драгошу Калајићу.

Пре неколико дана навршила се једанаеста година од кончине великог Драгоша Калајића – писца, сликара и тумача србског и аријевског хода од „праисторије ка надисторији“ и вековног „прејемства соларне традиције“ са колена на колено. Драгош је „Последњи Европљанин“ који је пророчки наговестио слом лажне Европе која онесвешћена под америчком чизмом, најездом туђинаца и „анестезијом високог стандарда“ ни данас не разуме да је србска борба 90-их била авангарда анти-исламизма и одбрана европског тла.

Драгошев живот и дело за данашње и будуће генерације младих Срба, значајни су како због ризнице мудрости, идејних, повесних и философских поставки којима обилују његови записи, тако и због саме његове појаве коју је је одликовала авангардност и господственост, као и интелектуална, етичка и идеолошка утемљеност.

Стога нам као завет великог Драгоша – србског кнеза „сунчане традиције“, у свести одзвања ова његова мисао:

„Не следи путеве акције због добитка нити одустај од путева акције због губитка: ако си веран себи, ако путпуно јеси – ти ништа не можеш више добити, нити изгубити.“