Државни пројекат – Циганистан
26. новембра 2013. / Коментар
Разни нивои власти у Републици Србији, током протеклих недеља су се на разне начине истицали својим антисрбским испадима. Почев од фарсе и насиља над Србима са Косова и Метохије, а у вези са шиптарским изборима, па до скандалозне судске одлуке којом се ослобађају крвави шиптарски џелати из тзв. „гњиланске групе“.
Кажу да је рат нешто најгоре што може задесити један народ. А ми кажемо да од тога има и горих ствари, јер много је гори овакав мир него било какав рат. У рату је дозвољено узети оружје и борити се за своју слободу. У миру у каквом данас живимо, србском народу није дозвољено да остварује своја права, а ако инсистира на некима од њих, аутоматски бива проглашен ксенофобичном и нетолерантном руљом коју треба уклонити из сопствене државе.
Пре неколико дана држава Србија је донела одлуку да додели известан број станова циганским породицама. Као разлог за овакав поступак наводи се лоше материјално стање у коме се ови људи налазе. Са друге стране, социјално најугроженији припадници србског народа из неког разлога нису приоритет ове државе, већ морају стати у ред иза свих овдашњих „Рома“ и сачекати неке боље дане када ће држава и њима поклонити станове. Не знамо да ли је потребно напоменути да се нека права не стичу рођењем или лошим имовинским стањем, већ искључиво радом и заслугама.
Ова земља стварана је на другим и другачијим моралним начелима од данашњих либерал-демократских „идеала“. Многи од оних који никада нису учествовали у борбама за опстанак и слободу Србије, први су у тражењу грађанских права. У поштеном раду су последњи, ако их посао и поштена зарада уопште и занима, али када се дели бруто национални доходак, онда су први у реду за социјалну помоћ и станове. Ако се неко од Срба случајно побуни против овога, од дежурних „заштитника људских права“ биће проглашен грабежљивим и безосећајним расистом.
Треба ли подсећати на хиљаде србских прогнаника – из Републике Србске Крајине, Босне и Херцеговине, као и са Косова и Метохије – које држава Србија до данас није стамбено збринула. Шта је са радницима и припадницима Војске који су својим радом и трудом одавно стекли право на стан, али га никад нису добили? Шта са оним који су у општем лоповлуку партијских политичара и тајкуна изгубили своје радно место и остали без крова над главом? У данашњој Србији, Србима је одузето чак и право да буду сиротиња. Сиротињом се имају сматрати искључиво Цигани и Шиптари са југа централне Србије.
Да ствар буде гора, ово су приметили чак и илегални имигранти, који у све већем броју долазе у Србију. Схвативши да је овде власт потпуно незаинтересована за проблеме сопственог народа, закључили су по логици ствари да ни њих не чека боља судбина те су одлучили да се сами побрину за кров над главом. Почели су да проваљују у куће Срба, у викендице и летњиковце, и да се у њих настањују. Власт, наравно, одбија да заштити имовину грађана, али им такође не пружа ни могућност да се сами одбране од ове најезде туђинаца. Истеривање странаца из сопствене куће вероватно би у „слободним и демократским“ медијима било окарактерисано као „расистички акт мржње и насиља“.
Поред такозваних азиланата, наша држава има проблем и са „легалним“ имигрантима, које Европска унија испоручује Србији са налогом да овде буду насељени. Реч је о спровођењу тзв. Споразума о реадмисији, по коме Србија мора да прихвати све оне који су у земљама ЕУ непожељни, а углавном је реч о Циганима пореклом са простора бивше СФРЈ и имигрантима из Африке и Азије, који су на путу ка западној Европи били у транзиту кроз Србију.
Потпуно је јасно да би спровођење наведеног споразума, уз све повластице које припадници циганске етничке заједнице уживају, али и захваљујући негативној стопи природног прираштаја међу Србима, довело до стварања „Циганистана“ на простору централне Србије. Судећи по благонаклоном ставу актуелног режима према шиптарским узурпаторима на Косову и Метохији, као и према укупној политици властодржаца у Београду, овакав исход је сасвим могућ. Наравно, уколико се србски народ не пробуди и своју судбину не врати у своје руке.