Интервју: Нисмо десничари!

04. марта 2016. / Коментар

Пољски националистички покрет Трећи пут, објавио је на свом сајту интервју са активистима нашег Покрета. Превод овог опширног интервјуа преносимо вам у целини.

Какав је историјат србског национализма? Кога можемо сматрати оцем србског национализма и ко су личности и покрети на које се Србска Акција угледа?

Идеја србског национализма утемељена је још у средњем веку – стварањем аутокефалне Србске Цркве. А као утемељиваче савременог србског национализма, односно савременог израза древне Србске идеје, пре свих препознајемо Светог Николаја Србског и „политичара са крстом“ – Димитрија Љотића. Идеје ових учитеља Србске идеологије међусобно се прожимају и допуњују, чинећи заједно једну складну идејну целину која данашњим србским нараштајима мора бити светионик уколико као народ желимо да покидамо ланце духовног мрака и безнађа којима смо оковани. Идејни настављач наведених ауторитета јесте и блаженопочивши Небојша М. Крстић, обновитељ православно-патриотског активизма у посткомунистичкој Србији, који је и страдао за Србску идеју.

Како је почео историјат вашег покрета? Ко је основао Србску Акцију и под којим околностима је она настала?

Наш покрет је основан 2010. године, од стране групе србских националиста који нису могли да се препознају ни у једном од националистичких покрета који су постојали у Србији у то време. И то зато, јер је један од кључних проблема националног активизма у Србији јаз који постоји између прокламованих вредности и личног примера људи који се за те вредности залажу. Један од главних разлога за оснивање Србске Акције јесте жеља да духовни основ идеологије коју наш покрет заступа, увек буде присутан у личним животима наших сабораца.

Колико чланова ваша организација броји и у којим деловима Србије сте најактивнији?

Наша гнезда ничу широм србских земаља. Млади Срби и Србкиње све више препознају Србску Акцију као покрет будућег србског социјалног и националног препорода. До сада је на стотине националиста узело учешћа у раду нашег покрету, али не можемо са сигурношћу да кажемо у ком делу Србије наш покрет је најактивнији. Можда је то Београд, као најмногољуднији србски град.

На који начин бисте описали идеологију коју заступа Србска Акција и којом се воде ваши чланови? Које идеолошке компоненте сматрате најважнијим?

Што се наше идеологије тиче, у најкраћем можемо рећи да се залажемо за успостављање ауторитативне хришћанске државне власти, за ослобођење и уједињење србских земаља и за парламент састављен од представника професија, а не демократских политичких партија које искоришћавају и свађају људе. Боримо се за аутентичну србску културу која је супротност отровима које нам намећу непријатељи наше земље. Боримо се за Европу нација, уместо ЕУ тамнице која је заправо амерички протекторат. Боримо се за биолошку заштиту нашег народа као супротност наметнутом мултирасном концепту.

Иако је сваки део наше идеологије скоро једнако важан, ми сматрамо да је њен духовни елемент најважнији. Мислимо да је једна од најбитнијих ствари за наше активисте, то да се у свом свакодневном животу управљају у складу са учењима наше свете православне вере.

С обзиром да препознајете „духовни елемент“ као најбитнији део идеологије, какав је ваш став у вези концепта духовне револуције која ће изнедрити Новог човека („политичког војника“)?

Као што смо споменули у претходном одговору, духовни основ наше борбе је уједно и једна од најважнијих ствари у нашој идеологији. Стога придајемо велику пажњу духовном изграђивању наших активиста. Такође, ми не тражимо само формалне чланове, као што то чине демократске партије, већ трагамо за политичким војницима, и због тога постоје одређени услови за приступање нашем покрету. Један од најважнијих критеријума, и нешто на чему стално инсистирамо, јесте жеља да се духовне и моралне вредности, које су основ наше идеологије, доследно сведоче у личном животу.

По вашем политичком виђењу, какав би требао да буде однос између нације и државе? Који од ових субјеката сматрате важнијим и зашто? Или можда уочавате једнакост између њих?

По нашем мишљењу, требало би да постоји сагласје између нације и државе јер држава је правно-политички израз нације, мада је наша нација постојала чак и у оним тренуцима када је наша држава била уништена или окупирана. Сем тога, наш србски народ данас живи у неколико различитих држава, и многе србске земље су нажалост под окупацијом. Надамо се да ћемо једног дана ослободити све србске земље и да ће Срби тада живети у уједињеној држави.

Кога видите као главног непријатеља Србије и, у ширем спектру, непријатеља независности Европе?

Као главне непријатеље, како Србије тако и Европе, видимо бриселско-вашингтонске ционистичке структуре и њихове слуге оличене у НАТО и ЕУ.

Какав је ваш став о идеологији „Трећег пута“ и захтевима садржаним у „Декларацији о Трећем путу“?

Иако нас у медијима често називају „екстремним десничарима“, на европској идеолошкој скали Србска Акција не припада ни „умереној“ ни „екстремној десници“, већ групацијама Трећег пута, које указујући на неодвојивост национализма и борбе за социјалну правду, стоје једнако удаљено и од владајућих демократских глобалиста (било да припадају „левом“ или „десном центру“), као и од левичарских, неокомунистичких и анархистичких групација. Такође, увиђамо сву јаловост и недоследност десничарских („патриотских“) политичких партија, које свесно или несвесно имају свој удео у владајућем систему. За разлику од контролисане или провокационе политичке деснице, наша идеја може се уврстити само у метафизичку десницу. Наиме, и у хришћанској и у древној индоевропској традицији, појам „десне стране“ оличење је исправности, правог пута, духовне чистоте и спасења, а појам „леве стране“ оличење је њене супротности. Тако да, можемо рећи да је наша идеологија умногоме подударна са оним што је изнето у „Декларацији о Трећој позицији“.

Прелазимо сада на питања везана за ваш активизам. На којим пољима изводите ваше акције? На које се теме највише фокусирате и зашто?

Наш активизам се у великој мери базира на концепту национал-револуционарних покрета широм Европе. Организујемо маршеве, уличне перформансе, хуманитарне и еколошке акције, предавања, дељење летака, лепљење плаката, а такође смо активни и на србским универзитетима. Србска Акција делује у свим областима скоро подједнако, али се можда мало више фокусирамо на израду квалитетне интернет и графичке пропаганде, јер сматрамо да је у данашње време то веома важано, да би људи лакше разумели нашу идеологију и наше циљеве.

У Пољској, најважније акције и манифестације одржавају се 11. новембра (наш Дан независности). Како изгледа националистички календар у Србији? Који су ваши најважнији датуми и најпознатије акције?

Постоји доста датума који су важни за србске националисте. На пример, 28. јун – када се 1389. године одиграла Косовска битка. Такође, један од најважнијих датума за цео србски народ је 27. јануар, када славимо Светог Саву, првог архиепископа аутокефалне Србске Цркве. Од новијих датума, 24. март је веома важан за нас, јер је 1999. године тог дана, НАТО отпочео војну агресију на Србију. Могли бисмо навести још много датума који су важни за србске родољубе, а за Србску Акцију свакако један од најважнијих је и 3. мај, када славимо заштитника нашег покрета Светог владику Николаја Охридског и Жичког.

Што се тиче наших најпознатијих акција, многе од њих доспеле су у жижу јавности. Највећи одјек изазвала је акција дељења летака против експанзије дивљих нехигијенских насеља. Тада су медији у Србији повели велики пропагандни рат против нашег Покрета, а режим је приводио и затварао наше активисте. Међутим, такво насиље Система само нас је ојачало.

Шта мислите о солидарности израженој хуманитарним акцијама (мислимо на поделу хране, сакупљање играчака, школског прибора и других видова помоћи људима у невољи)?

Верујемо да такве врстe акција показују колико су заиста искрени они који се залажу за социјалну правду и колико су они заиста спремни да помогну онима којима је таква помоћ неопходна. Наш Покрет је у више наврата организовао акције те врсте: од помоћи србском народу на Косову и Метохији до помоћи за људе погођене поплавама, а такође смо организовали и фудбалски турнир како би помогли један србски манастир. Било је и других сличних акција.

Шта мислите о тренутној имиграционој кризи? Ко је по вама крив за њу и каква решења предлажете?

Чињеница је да је свака држава која је допустила неконтролисани прилив имиграната из земаља тзв. Трећег света и њихово настањивање у градовима, као последицу имала пораст криминалитета, а нарочито броја кривичних дела пљачке, силовања и убиства, чији су виновници управо имигранти. Оно што је битно нагласити је чињеница да је србски народ увек био и биће гостољубив према свима који у доброј намери желе да посете нашу земљу. Али за туђинске групације које желе да се настане на србском тлу и које су носиоци безбедносних ризика, не сме бити места у Србији! И то није само мишљење србских националиста, већ све више и више грађана Србије има такав став. Ми као хришћани и као припадници једног од најстрадалнијих народа, разумемо све несреће људи широм света и спремни смо да им понудимо помоћ, у мери у којој можемо да им помогнемо. Али не по цену жртвовања нашег животног простора, поготово ако узмемо у обзир све проблеме које као нација имамо.

Оно што је такође веома битна ствар у разумевању проблема имиграције, јесте парадокс да су управо они који се наводно највише брину за имигранте, потчињени онима који су их у ту ситуацију и довели. Ово можда најбоље можемо уочити на примеру Сирије. Наиме, Сирија је пре почетка крвавог сукоба, који још увек траје на њеној територији, била једна од последњих нефундаменталистичких држава Блиског истока, једна од ретких исламских земаља у којој су православни хришћани могли да живе у миру и слободи. Такође, Сирија није имала никакав договор са ММФ-ом или Светском банком, нити је увозила ГМО храну, сама је располагала својим сировинама, те је самим тим била „погодан циљ“ за бриселско-вашингтонске ционистичке структуре оличене у НАТО пакту, и његовим слугама – исламским екстремистима. Парадокс је у томе да наводни борци за људска права, а заправо плаћеници глобалних завојевача, оптужују нас који подржавамо антиглобалистичку и антитерористичку борбу коју води Сирија на челу са председником ал-Асадом, за некакву расну и верску мржњу. Ти лажни душебрижници, који служе креаторима и изазивачима сукоба, а услед којих су мигранти принуђени да напусте своје земље, наводно брину за њихова права у нашој земљи и лију крокодилске сузе за које су плаћени од својих злочиначких газда. Стварањем криза попут оних у Сирији и Либији, глобална ционистичка олигархија заправо тежи да истовремено испуни више циљева. Са једне стране настоји да уништи сваки режим који се њој не покорава, док са друге стане, кроз проблем масовне имиграције, тежи да дестабилизује европске земље и претвори их у „мултикултурални лонац“, у којем ће се истопити сви верски, расни и национални идентитети. Ми верујемо да решење овог проблема може бити пронађено једино од самих људи који живе на Блиском истоку, без мешања организација попут НАТО и ЕУ, које финансирају терористе.

Како видите место Србије у региону и целој Европи? Шта мислите о сарадњи са другим европским националистичким покретима и групама?

О месту Србије у региону можемо говорити тек онда када ослободимо све србске земље које су окупиране од стране НАТО-а и његових марионета, и када их ујединимо у јединствену србску државу. А што се тиче сарадње са европским националистичким групама и покретима, можемо рећи да је Србска Акција у контакту и сарађује са различитим организацијама широм Европе, укључујући и најјачи међу њима – грчки покрет Златна зора. Од пољских организација, имамо добру сарадњу са пољским Аутономним националистима и Свепољском омладином, а у последње време и са вашим покретом који је у успону. Такође имамо контакт и сарадњу са Руским империјалним покретом, румунском Новом десницом, као и са Нордијским покретом отпора. Оно на шта смо посебно поносни је чињеница да је идеја о сарадњи са споменутим покретима дошла управо од њих. Такође се надамо да ће у будућности та сарадња бити још боља и да ће број организација с којим сарађујемо бити већи.

Хвала вам пуно за овај интервју. Завршне речи препуштамо вама.

За крај, желели бисмо да вам захвалимо на овом интервјуу. Постављали сте веома интересантна питања. Желели бисмо да вам пожелимо, да никад не одустанете од борбе за вашу земљу и народ и да наставите путем којим сте пошли. Такође, желели бисмо да се захвалимо вашем покрету, због ширења истине о србском Косову и Метохији и за сву вашу помоћ. Веома смо захвални што постоје људи као ви који шире истину о Србији и србском народу, како у Пољској тако и у целој Европи.

Живела србско-пољска дружба!
Живела Европа нација!