Интервју женских активиста Србске Акције француским другарицама

13. март 2025. / Активности

Наше француске другарице, из женске националистичке оранизације - Каријатиде, обавиле су и објавиле интервју са нама. Разговарали смо о нашем покрету, о питању женског националистичког активизма, о улози жене и низу других значајних тема. Овај интервју, који топло препоручујемо вашој пажњи, објављујемо овом приликом на србском језику.

Женски активисти Србске Акције

H. Lefort: Можете ли да представите ваш покрет у неколико речи?

Србска Акција је покрет србских националиста који настоје да духовно пробуде србски народ и очувају нашу Православну веру. Инспирисани славним прецима, наш циљ је да обновимо истинске србске вредности и идеале и да водимо србски народ ка будућности у којој ће он поново имати свој национални, верски и културни интегритет. На идеолошкој скали, Србска Акција припада опусу Трећег пута, указујући на нераскидиву везу национализма и борбе за социјалну правду, и стојимо подједнако далеко од владајућих демократских глобалиста (без обзира да ли припадају „левици” или „десници”), као и од левичарских, неокомунитичких и анархистичких група.

H. Lefort: Које је по вашем мишљењу место жена у друштву? Која је улога жена у вашем покрету? Да ли су оне политички војници? Да ли ће ускоро постојати женска секција?

Женe су стуб породице, носиоци националне културе и вредности. Ми верујемо да улога жене није да се повинује модерним анти-идеалима који урушавају њено достојанство, већ да прихвати своју праву вредност, укорењену у вери, националном поносу и улози мајке, супруге и ћерке. Жена не сме да буде објекат или инструмент у савременом материјалистичком, потрошачком свету, већ чувар будућности нације и њене духовне снаге.

Жене активисти су учесници у свим аспектима нашег покрета. Пишемо ауторске текстове, учествујемо у уличним и друштвеним акцијама… Стојимо раме уз раме са нашим мушким саборцима, заједно се боримо за идеале покрета и заједно истрајавамо на путу подвига и борбе. Тренутно немамо одвојену организовану секцију за жене, али број женских чланова Србске Акције расте и у блиској будућности планирамо да образујемо секцију покрета за националне активисткиње који ће се посебно бавити женским темама.

H. Lefort: Ми Каријатиде, усмеравамо своју борбу на одбрану живота. Због тога се боримо против абортуса. У Француској је ситуација посебно озбиљна по овом питању, јер је право на абортус од 2024. године, зајемчено и Уставом. Можете ли да поделите своје ставове са нама? Каква је ситуација у Србији по питању абортуса?

Беспоговорно тврдимо да је абортус свесни чин убиства нерођеног детета. Језива је чињеница да по овом питању конформизам савремене жене има предност над моралом и савешћу. Савремена жена има законско право да убије своје дете, али шта је са њеним обавезама према детету? Није ли обавеза мајке да своје дете чува и воли? Беба у мајчиној утроби није само насумични скуп ћелија, већ мало људско биће које носи образ Божији, са својим јединственим ДНК и правом да буде заштићено као и свака друга људска особа.

У Србији је право на абортус загарантовано законом до 10. недеље трудноће. Према званичним подацима из 2023. године, било је 59.439 порођаја, а 7.996 абортуса, што је једнако броју становника у неком мањем србском граду. У званичној статистици, законима и документима, термин који се користи је „прекид трудноће“, чиме се абортус изједначава са рецимо отпуштањем радника тј. прекидом радног односа или истеком некаквог уговора. Ова терминологија циљано дехуманизује нерођену децу, сводећи процес убиства на пуку техникалију. Окавим обмањујућим терминима, законодавци, лекари и сви који подржавају абортус као „право жене“ намерно се дистанцирају и прећуткују да је реч о чину убиства најневинијих људских бића. Сви су они саучесници у овом великом греху – греху против Бога, нације и природе. Србска Акција ће сведочити ову истину, борити се за заштиту живота и стајати против ове неправде. Ниједна нација не може да опстане ако убија своју децу, и наш народ не сме да буде вођен таквим путем самоуништења.

H. Lefort: Шта мислите о феминизму? Да ли је то важно питање у Србији? Који су ваши одговори и како себе дефинишете у односу на феминизам?

Од самог настанка феминизма, циљ те агенде никада није био борба за права или добробит жена. Сваки талас феминизма - први, други или трећи - био је изнедрен и вођен од стране снага које настоје да размонтирају и униште хришћанско друштво и породицу, те да отуђе жену од њене природне улоге као мајке и супруге. Феминизам је кроз своју историју био повезан са марксистичким агитаторима, Трећом интернационалом и субверзивним елементима који столећима и миленијумима раде на урушавању хришћанских вредности и националног идентитета. „Достигнућа” првог таласа била су економска експлоатација жена и уклањање жене као примарних неговатеља у породици. Већ у другом таласу, феминизам је у потпуности прихватио марксистичку класну борбу, супротстављајући жене мушкарцима. Трећи талас пак одбацује саму суштину женствености, промовишући неморал, промискуитет, абортус и анти-породичну идеологију која тежи да уништи сам концепт жене и женствености. Од свог зачећа до данас, феминизам је такође служио као идеолошка потпора за левичарски екстремизам.

Верујемо да се достојанство жена не налази у опонашању мушкараца, одрицању мајчинске улоге или претварању у надничаре у служби крупног капитала. Ако је ишта сигурно, то је чињеница да је феминизам савремену жену оставио празном, незадовољном и усамљеном. Ми одбацујемо феминизам у свим његовим облицима, али не видимо ништа спорно у томе да жене раде или испуне свој потенцијал у активистичком, интелектуалном, уметничком или спортском смислу - све док је то у складу са њиховом природном улогом као жене. Највиши позив жене - позив рађања новог живота, не значи да треба да јој буде ускраћена могућност да развија таленте које јој је Господ Бог дао.

Феминизам је већ пустио корене у Србији - жене имају право на абортус, а последњих година донет је и такозвани закон о „родној равноправности”, који насилно приморава промене у нашем језику - по њему, јавне институције и медији морају да користе вештачки измишљене „женске” еквивалентне речи за занимања и образовне титуле (рецимо, „инжењерка” уместо „инжењер”). Истовремено, свесни смо тешкоћа са којима се србске жене суочавају. Један пример су посебно нехумани услови, малтретирање и суровост које многе жене доживљавају у болницама током порођаја. Женама треба пружити подршку као мајкама, а ми ћемо наставити да се боримо за достојанство србске жене, њену улогу мајке и њено право на друштво у коме се вреднују живот и породица.

Ситуација у Србији када је реч о феминизму, али и расним, друштвеним и моралним питањима, знатно је мање метастазирала него на Западу, јер традиционални погледи и ставови Цркве и даље имају моралну тежину у србском народу. Кроз отпор комунизму за време и након Другог светског рата и отпор Новом светском поретку од деведесетих година прошлог века, као народ смо изградили одређени одбрамбени механизам од ових пошасти. Истовремено смо учврстили позитиван однос према хришћанству, традицији, раси, нацији и породици. Глобалистички господари тога су свакако свесни, и управо зато су у Србији довели на власт квази-патриотску лажну елиту како би поткопали ово семе истинског отпора. Али, не треба да будемо задовољни тиме што смо у ранијој фази глобалистичке куге од наших сабораца у Европи - Србија је и даље далеко од онога што је Божији план за Србе, далеко од правог хришћанског друштва, што је циљ којем све истинске европске нације требају и морају да теже.

H. Lefort: Шта нам можете рећи о значају религије за ваше деловање?

Наше деловање је неодвојиво од наше хришћанске православне вере и Србске Православне Цркве. Православље није само традиција или пуки чинилац србског идентитета - оно је Истина која нашем животу даје смисао. У свету који је покварен и непријатељски настројен према вери, Бог нас призива да живимо праведно, да се одупиремо модерној трулежи око нас и да сведочимо Христа у свему што чинимо.

У овом палом свету, живети као православни хришћанин само по себи представља борбу, али је и велика част, јер кроз Свету Литургију бивамо сједињени са Христом и просветљени Његовом истином. Јака нација не може постојати без вере, као што човек не може праведно живети без Бога.

Србска Акција се бори не само за опстанак нашег народа, већ и за његову духовну обнову, знајући да ниједна политичка или друштвена промена неће имати значаја ако се не вратимо Христу. Сваки активиста Србске Акције учествује у унутрашњем духовном рату у коме је крајњи циљ задобијање Царства Небеског кроз Цркву Христову. Јер само кроз Христа наша борба добија сврху, а наше политичке, идеолошке и културне битке добијају смисао.

H. Lefort: Ми, Каријатиде, залажемо се за Европу нација и против смо Европске уније. У том циљу, учествовале смо и на Европском форуму 2023. године, чији је тематски назив био „Међу рушевинама, обнова Европе нација“. Какви су ваши ставови по европском питању?

Такође, чврсто се залажемо за Европу нација и одбацујемо Европску унију као антихришћанску творевину која у својој суштини није истинска Европа. ЕУ је фалсификат, лонац за претапање осмишљен да избрише националне идентитете и посебности европских нација, искорени хришћанске вредности и наметне бездушну бирократску управу која служи искључиво интересима глобалистичких лажних елита. Права Европа је изграђена на темељу хришћанства и хришћански печат присутан је у сваком великом достигнућу европске цивилизације - њеној уметности, култури, науци и етици. Свака европска нација која је напредовала, то је чинила као хришћанска нација. Данас Европска унија настоји да избрише наше хришћанско наслеђе, замењујући веру секуларизмом, идентитет материјализмом и конзумеризмом, а самосталност - окупацијом. Она води рат против традиције, породице и морала, док наше земље преплављује мигрантима и страним утицајима. Ми се боримо за другачију Европу – Европу самосталних и самобитних хришћанских нација.

H. Lefort: У Француској историји имамо импозантне жене које нас инспиришу. Посебно поштујемо нашу хероину Јованку Орлеанку. Да ли постоје жене у србској прошлости које вас инспиришу у вашој борби? Можете ли нам приближити неке од њих?

Милунка Савић (~1890 -1973) је једна од најзанимљивијих фигура у србској историји. Као жена војник, она је до дана данашњег инспирација свима који се боре за свој народ. Борила се у Балканским ратовима и Првом светском рату, узевши оружје прерушена у мушкарца не би ли тиме поштедела свог брата, да би касније била призната као најодликованија жена војник у историји. Војска је сазнала да је реч о жени тек када је рањена у борби. Њена војна постигнућа и чин несебичне жртве за своје ближње изазивају дивљење и остају вечити симбол јунаштва, оданости и родољубља. Након Великог рата, примила је бројне почасти за своју храброст, укључујући два ордена Легије части и медаљу „Милош Обилић“. Једина је жена на свету која је одликована Француским ратним крстом са златном палмом.

Још једна таква личност јесте Света царица Милица (1335 -1405), супруга Светог цара Лазара, која је одиграла кључну улогу у управљању Србијом након што је њен муж јуначки пао у Косовском боју, а Србија пала под османску власт. Очувала је веру и дух србског народа у његовим најмрачнијим временима. Њено мудро вођство осигурало је опстанак србског идентитета под Османлијама. Основала је манастир Љубостињу, где је у познијим годинама примила монашки постриг, добивши име Јевгенија. И као монахиња, наставила је да обавља државничке дужности. Била је и даровити писац. Сахрањена је у манастиру Љубостиња, где су се многобројна чудесна исцељења дешавала над болеснима који су долазили на њен мироточиви гроб. Канонизована је као светитељка од Србске Православне Цркве.

Ове две жене и многе друге – ратнице, владарке и светитељке, доказ су да су србске жене увек биле у срцу борбе нашег народа. Преживљавале су многе недаће у најтежим временима и давале огроман допринос у изградњи будућности србског народа, и зато нас инспиришу да наставимо ту борбу данас.