Изборна лакрдија - лажна дихотомија

07. новембра 2024. / Коментар

Окончана је још једна лакрдија звана - избори за председника САД. Лакрдија, јер победник на овим изборима не бива изабран, него проглашен. Наравно, пре тога јесте изабран, али не од стране бирачких маса, већ од стране ционистичких моћника чије су марионете оба кандидата, као и оба табора - демократски и републикански. Која ће од две опције бити „победник", зависи од тренутних стратешких приоритета ционистичке банкарске клике. За Србе, исход ових избора нема никакав суштински значај, о чему сведочи и искуство са мандатом Доналда Трампа након избора 2016. године. Ова опција, стицајем околности вероватно јесте мање зло за Србе, али не у мери која би оправдала било какву еуфорију јер Доналд Трамп је такође осведочени србски непријатељ. Због тога је крајње наивно и глупо то што неки од Срба родољуба величају Доналда Трампа и славе његову победу над Камалом Харис, па чак и понижавајуће у духу најтупавије сенилности, истичу заставу САД која је симбол мондијалистичке окупације и под којом су чињени масовни злочини над Србима и пружана подршка свим србским непријатељима у борби против Срба.

А у чему се то састоји разлика између Трампа и демократа, а у контексту поменутог питања стратешких приоритета јудео-банкарске котерије од чега је и зависио избор за председника САД? Разлика је у томе што Трамп жели да агресијом и војним путем решава палестинско питање, али и питање Ирана и свих оних на подручју Блиског истока који се противе израелском терору. Демократе и сорошевска линија, имају пак друге планове, што укључује тзв. обојене револуције, пузајућу окупацију, идеолошку култур-марксистичку индоктринацију, а можда и рат много већих размера, после којег би избегло арапско и муслиманско становништво дошло на просторе Европе, а простор тзв. „Великог Израела" остао „етнички чист". Обе стране су идеолошки истоврсне, подржавају америчку хегемонију у свету, тако да се слажу у ономе што је главно, а разлике праћене међусобним личним нетрпељивостима, своде се на тактичка и регионална питања. Обе стране подређене су највишим инстанцама јеврејског лобија које толеришу ограничене сукобе унутар нижих инстанци, јер такви сукоби стварају привид плурализма. 

А о чему, то говори чињеница да је овога пута за председника постављен Доналд Трамп? Због чега би такав исход могли да сматрамо за мање зло?
Због тога што би такав избор могао да значи да САД, са својим савезницима попут Израела и сателитима попут Украјине, Тајвана и других прелазе у дефанзиву не би ли одржале постојеће позиције. О исходу глобалних сукоба је још тешко говорити. Победа ционистичких снага у актуелним ратовима дефинитивно би још више приближила човечанство епохи Антихриста, док би порази, исту одложили. Како ће се све завршити не знамо, али знамо да је за нас хришћане превасходан духовни ниво борбе у свакодневном животу, из чега органски происходи и правилно гледиште на политичка и геополитичка питања.