Јереј Миљан Лапчевић: „Православља нема без подвига!"
17. априла 2020. / Коментар
Поводом актуелне ситуације у вези агресивне антицрквене пропаганде, интервју је за портал „Стање ствари" дао јереј Миљан Лапчевић, клирик Сремске епархије Србске Православне Цркве. Преносимо овом приликом неколико одломака из одговора оца Миљана:
,,Православље успорава долазак Антихриста. Оно га не може зауставити јер је његов долазак проречен Откровењем, како би Христос поново дошао и поново га поразио. Једино што можемо јесте да користимо време које имамо за те дане. Свака озбиљна војска и држава, који планирају и гледају у будућност спремају се за одбрану од својих непријатеља. Изолација је најбоље средство да сада када имамо времена на претек поразмислимо о тим стварима. Ако сада поклекнемо, шта ћемо радити када пред нас буду стављена још већа искушења? Од тога се морамо заштити, а један од начина, када све ово прође јесте и да онима који су показали да у суштини нису верници, објаснимо кривицу и да сносе одговорност за оно што чине, како се иста ствар не би поновила ни њима ни нама. У Јеванђељу Христос каже да ће се Он пред Својим Оцем одрећи свакога ко се одрекао Њега. Бог јесте Бог љубави и праштања, али само у оној мери у којој је наш живот – живот у Христу. Не можемо ми данас бити Хришћани, сутра не и при томе очекивати да нам се све опрости тек тако. Православља нема без подвига, а опет знамо и то да је подвиг често нераздвојан од мучеништва. Па сад, на нама је да одлучимо. Свако ко је крштен, дужан је да се у складу са крштењем и понаша, а то није лако... Страх је велик и чудно је то што се рецимо људи плаше да уђу у храмове, али редовно улазе у супермаркете и продавнице, праве гужве и тиме се још више излажу могућности да буду заражени. На делу је велики испит наше вере и питање је ко би на њему прошао и шта би Христос видео када би дошао међу нас, да ли би затекао међу нама веру… Има људи који кажу да у Цркву не улазе због вируса, а при томе их можете срести по продавницама. На делу је и велико фарисејство које се нарочито види када је у питању Света тајна причешћа. Срамотно је то што се причешће у немалом делу јавности апострофира као највећа опасност. Тако смо сведоци да је оно најсветије, оно што побеђује смрт, проглашено готово за извор смрти, за опасност... Дошли смо до тога да се бавимо теологијом без аскезе, а Хришћанства без подвига нема. Под утицајем протестантског духа, ми сада покушавамо да „рационално“ објашњавамо веру, а при томе то „рационално“ као по правилу значи нехришћанско, неправославно. Тако лако долазимо до страха и приче антисептицима, о смрти уместо победи над смрти… у суштини показују се маловерност и фарисејство, а то је оно најгоре чему управо сведочимо. Ако не верујете да је у путиру Христос, да се причешћујете Христом и ако не верујете да Христос може да сажеже један вирус, онда сте ви у проблему. То није питање негирања постојања вируса, већ је питање ваше вере у Христа."