Литијум, протести и наш Покрет

15. август 2024. / Активности

Претходних месеци србску јавност поново су уздрмале вести да ће на подручју Јадра међународна корпорација руда и метала ,,Рио Тинто" отворити руднике и вршити ископавања литијума, у циљу спровођења зелене агенде и наводног економског процвата Србије. После две године поново је актуелизована ова контроверзна тема, а све након одлуке Владе Србије да, услед притиска јавности, стопира пројекат Јадар и накнадне одлуке Уставног суда да поменуту одлуку Владе поништи. Издајничка власт на челу са Александром Вучићем, још једном је показала свој мафијашки и слугерањски карактер и однос према страним газдама тиме што је јаче него икада, кренула да агитује да се планови светских моћника који би имали несагледиве еколошке последице по нашу земљу, спроведу у дело. Да су све полуге моћи покренуте и да све структуре власти у нашој земљи учествују у овом издајничком чину, говори и чињеница да је за последњих 11 година Уставни суд свега два пута утврдио неуставност или незаконитост неке одредбе или целе уредбе Владе. Како би се употпунила слика демократске папазјаније, лажна опозиција толико лоше игра своју улогу еколошки свесних група, које су наводно забринуте за еколошку будућност Србије, да својим циркузантским иступањем само помажу владајућој банди у стварању слике да је ископавање литијума ,,непоновљива шанса за Србију"... Да не причамо о томе да су неке од виђенијих опозиционих личности својевремено били главни заговорници отварања рудника литијума (Борис Тадић), или су пак на таласу популаризације зелене агенде направили политичку каријеру док су своје локалне саборце у одбрани еколошких идеала оставили на цедилу (Александар Јовановић Ћута). 

Што се самог питања ископавања литијума тиче, наш став је недвосмислен - као покрет који има своју еколошку платформу и еколошко питање сматра једним од кључних за биолошко очување наше земље, апсолутно смо противни оваквој идеји! Поред тога што у еколошком смислу угрожава будућност Србије, чему сведоче истраживања стручњака из области рударства, заштите животне средине и здравља, пројекат Јадар још дубље гура нашу земљу у економску пропаст и зависност од страних фондова, корпорација и моћника. Како смо се више пута оглашавали по овом питању, а будући да смо традиционално у немилости и власти и опозиције због својих бескомпромисних погледа на свет, били смо жртва нове хајке усмерене на наш Покрет о којој ћемо писати у наредним редовима. 

Ситуација око пројекта Јадар се, гле чуда, поново агресивно актуелизовала 11. јула на горе поменутом заседању Уставног суда, и то усред лета и годишњих одмора како би се смањио потенцијални отпор грађана по овом питању. Пративши и претходне догађаје - протесте локалних удружења у градовима западне Србије којима смо присуствовали, обрели смо се и на протесту истих удружења испред Уставног суда 11. јула у Београду. И поред мањих пропуста организатора оличеним у довођењу ,,опозиционих" политичара за говорнике, на протесту су доминирала национална обележја и достојанствено држање србских домаћина који су у престоницу дошли како би бранили своју дедовину. Како је исход заседања Уставног суда био крајње катастрофалан, све више се говорило о великом београдском протесту који је накнадно заказан за 10. август. Како се дан великог протеста приближавао тензија је расла. Док је део јавности заузимао стране, а део био збуњен целом ситуацијом, Александар Вучић је на маратонским телевизијским излагањима понављао мантру својих гуруа са запада како је литијум историјска шанса за Србију, а противници ископавања су уједно и издајници своје земље. Логичан след догађаја је био такав да се међу екстремистима и издајницима морају означити они ,,главни и најопаснији", те се у јавности појављује и лажно саопштење у вези са протестом чији је један од потписника, наводно и Србска Акција.

Сви режимски медији, објавили су да четири ,,фашистичке" групе подржавају опозициони протест против копања литијума (називајући опозиционе лидере браћом?!) и да се очекују велики нереди на најављеном протесту.

Саопштење, које смо одмах демантовали, толико је смешно и јадно састављено, притом и графички крајње невешто склепано, да је свакоме ко прати рад нашег Покрета било јасно да исто не долази из наших редова. Било је очигледно да нам режим црта мету на чело и ставља нас у позицију жртвене јагњади, али нас то није зачудило јер се не дешава први пут. Нас наравно такве појаве нису поколебале, нити су нам умањиле жељу да дамо свој допринос у борби за очување наше отаџбине. Истини за вољу, треба рећи да је, како се протест приближавао, све мање било јасно ко је заправо организатор истог. Догађаји око протеста за одбрану вода Србије на Старој планини од пре неколико година показали су да локална удружења, која углавном сачињавају србски домаћини, услед наивности и недостатка идеолошке црте, а у жељи да омасове протесте, неретко ступају у сарадњу, што са опозиционим странкама, што са вајним еколошким удружењима, по правилу финансираним из истих фондова из којих се финансира и сам ,,Рио Тинто". У игри лица и наличја исте кованице, питање је тренутка када ће поменуте странке и еколошке организације изаћи у јавност са подршком некој новој компанији која ,,неће бити опасна као 'Рио Тинто' и која ће свој посао радити на исправнији и безопаснији начин по нашу животну средину". 

Свесни да као и власт и они имају исте газде и да се служе истим политикантским методама, оправдано смо се прибојавали да ће најављивани народни протест прећи у руке либерала, левичара и осталих изданака либерално-капиталистичког муља у коме живимо (а није да није било покушаја). Непосредно пред сам протест, најгласнији у рекламирању истог био је покрет Крени-промени Сава Манојловића - још један лажно опозициони, а заправо пројекат разних служби. Како су званични организатори ипак била локална јадарска удружења, наш Покрет је дао подршку великом протесту масовно се појавивши на истом са нашим обележјима и паролом коју смо први објавили а након тога су је многи присвојили, оличеној у крилатици ,,Нећете копати!". Сам протест је окупио реке људи у србској престоници. По званичним проценама на улицама је тог дана било 30.000 житеља Србије. Иако је идеолошка шареноликост учесника била приметна, радовало је то што је доминирало родољубиво расположење ,,обичног човека". 

За време трајања протеста, на медијским порталима блиским режиму и на једном ботовском Телеграм каналу, појавила се вест да је на протест пристигао и ,,Десни сектор" мислећи на Србску Акцију, при чему је објављена и фотографија једног лица са све именом и презименом, као малтене највећег терористе и потенцијалне опасности по безбедност на том протесту. Осим тога што су јавно жигосали и тако потенцијално довели у питање безбедност једне особе на масовном скупу, своју непрофесионалност и лицемерје показали су они који стоје иза таквог чина поистоветивши нас са Десним сектором. За њихову информацију, мада они то добро знају, Србска Акција је још 2014. имала  добровољце на фронту у Новорусији (који су се наравно борили на руској страни), тако да је поређење са украјинским Десним сектором у најмању руку неумесно. 

Да са блаћењем Србске Акције нису завршили, након протеста уверио нас је председник лично. Он се у јавном обраћању нацији тобоже зачудио како заједно ,,у истом строју" шетају опозиција, левичари, анархисти, либерали и ,,нескривени фашисти" поменувши притом именом Србску Акцију. Чудно је то како се Вучић усуђује да моралише о некаквим нелогичним квази коалицијама ако знамо да управо врх његове странке сачињава политикантски отпад са различитих страна - радикали, комунисти, ДС-овци, либерали, а поред њих и многи други контраверзни ликови, како се то популарно каже у његовим таблоидима. Са друге стране, гротескно је да управо Вучић оптужује Србску Акцију за фашизам.

Исти онај Вучић чији је нескривени идол још из младих, радикалских дана, Милан Стојадиновић - фашистички шегрт, како га је својевремено називао велики учитељ србског национализма Димитрије Љотић.

Логично је, затим, запитати се зашто Вучићев(а) премијер(ка) Ана Брнабић у канцеларијама Владе седи и даје изјаве за медије управо испод Стојадиновићевог портрета. 

На крају, мада је цела ситуација помало бизарна, за нас ствари остају непромењене - и даље ћемо се борити против ископавања и разарања наше земље. Да ли ћемо се придружити будућим протестима, највише зависи од тога ко ће иза њих стајати. Нови протест је заказан за 1. септембар, а као и пре претходног, и сада се јављају вајни еколози који покушавају да га присвоје. Апелујемо на србске домаћине из околине Јадра и осталих угрожених подручја да се међусобно удружују, да чувају своју заједницу и никако не пристају на сарадњу са издајницима - ни опозиционим, ни онима на власти, нити са тзв. НВО сектором. Колико год борба деловала безнадежно на тренутке, ако уз себе имамо Господа и у Њега се уздамо, Господ ће нам и помоћи у одбрани отаџбине. 

Нећете копати!

Подвиг и борба!