Актуелни социјални немири и могућност националног синдикализма

12. октобра 2014. / Коментар

Ситуација у којој антисрбски режим СНС, осиљен услед претежне народне малодушности, са својом деструктивном и пљачкашком политиком иде тако далеко, да приморава све већи број сталежа данашње Србије (адвокате, просветне раднике, студенте...) да протестују и обустављају рад, добар је показатељ дијагнозе друштва данашње Србије. Протесни став несумњиво треба подржати, што наш Покрет и чини на разне начине, али не треба подржати саме организаторе протеста који су део Система и оруђе у партијашком поткусуривању. Наше акције и иницијативе, усмерене су у правцу каналисања енергије народног незадовољства ка конструктивној и национал-револуционарној борби против Система. Јер режиме њихови западни налогодавци смењују као истрошене крпе, а Систем опстаје.

У двадесетом веку, србски радник и сељак су херојском борбом извојевали спољашњу слободу победом над спољашњим агресором и окупатором. Ипак, ни после тих победоносних ратних подвига, наши Стари нису били лишени унутрашње експлоатације од стране паразита свих врста. Ту мислимо и на капиталистички поредак злокобне Краљевине Југославије, као и на Брозов комунистички терор и свенародну пљачку.

Данашње време носи ожиљке прошлости. Радници у Србији углавном су духовно сломљени, лишени сваког идеализма, без довољно воље за борбу за своју нацију и своја радничка права. Истинитост такве дијагнозе посебно је видљива данас када антисрбски режим СНС, осиљен услед претежне народне малодушности, са својом деструктивном и пљачкашком политиком иде тако далеко, да приморава све већи број сталежа данашње Србије (адвокате, просветне раднике, студенте...) да протестују и обустављају рад. Протесни став несумњиво треба подржати, што наш Покрет и чини на разне начине, али не треба подржати саме организаторе протеста који су део Система и оруђе у партијашком позиционо-опозиционом поткусуривању. Мотивисани личним интересима, они се боре или само против конкретне мере или против режима, али не и против Система.

Природа Система

Насупрот томе, наше акције и иницијативе усмерене су у правцу каналисања енергије народног незадовољства ка конструктивној и национал-револуционарној борби против Система. Јер режиме њихови западни налогодавци смењују као истрошене крпе, а Систем опстаје. А догод код србског радника и сељака не буде довољно свести о постојању Система и његовој природи, као и о методима борбе против њега, Србија ће остати у таворењу између зидова аполитичне малодушности и злокобног наседања на капиталистичко-партијашке лажи. Јер Систем се може само срушити, никако реформисати, зато што он по својој суштини представља зло. Он је, заправо, механизам који прожима готово све данашње институције и који се налази у основи данашњег поретка. Он не дозвољава испливавање на површину никоме ко није прихватио његова правила игре, која пак подразумевају етичку деградацију. Систем подразумева режиме који се по потреби смењују али задржавају поданички однос спрам западних ментора. Запажамо да Систем у ствари представља синтезу корупције и терора, коју политички шињел маскира етикетом легалитета и легитимитета.

У садашњој фази нашег дела, фокус је на припреми и стварању претпоставки за горенаведену тежњу, а једна од њих јесте и одговарајући план, који се у сфери сталешке политике ослања на принципе национал-синдикализма.

Синдикат и национална револуција

И данас, организационо оруђе радника у борби за њихова права јесте институција синдиката. Међутим, постојећи синдикати део су Система. Они служе за каналисање, контролисање и перфидно ублажавање радничког незадовољства. Стога је нужно радничко синдикално организовање које ће бити потпуно независно од паразитских властодржаца, и које ће паралелно са политичком националистичком акцијом ударати на Систем. Такво организовање дужност је нових генерација србских националиста.

Међутим, успешна организација таквог оруђа национално-социјалног препорода има два битна предуслова. Први је пробуђивање свести код младих националиста о нужности борбе на социјалном плану, која уистину и јесте неодвојиви део доследног националног активизма. А други услов јесте индивидуална борба сваког младог националног активисте за свој струковни идентитет, као и за углед у својој радној средини. Следећи корак је агитација међу радницима са циљем национал-синдикалног организовање србског радништва. Под „србским радницима“ подразумевамо раднике србске народности као и остале раднике у Србији који су њени лојални држављани. При том, под речју „радник“ имамо у виду најшири вид овог појма, то јест сваког радног човека који је оријентисан ка тежњи да сопственим радом (интелектуалним или физичким) обезбеђује егзистенцију, личну и породичну. У таквој борби и организовању кључну улогу (везивног ткива) морају играти политички активни националисти, јер само координирано деловање на националном и социјалном плану може донети прави резултат.

Злодела демократских режима, који привредно упропашћавају земљу, а у које спада служење лихварској интернационали, шиканирање радника као носилаца стваралачке снаге нације и продаја предузећа осведоченим непријатељима србског народа и криминалцима, само на поменути начин могу бити осујећена.

Од долазећих нараштаја, њиховог погледа на свет и односа према социјалном питању, много тога зависи. Зависи, да ли ће ствари бити препуштене случају (читај: механизму Система) или ће, пак, национално свесна омладина, која стасава и запошљава се, узети ствари у своје руке и социјалне механизме искористити за спровођење националне револуције. Наше дело усмерено је на такав импулс. На револуционарно обликовање здраве народне стихије, кроз подвиг и борбу.