Може ли Трамп помоћи Србима?

11. новембар 2016. / Блог

Већ смо изнели своје виђење победе Доналда Трампа на изборима за председника САД, а првих дана по изборима запажамо дешевања која нису једнозначна. С једне стране, негативно је његово постизборно пријатељско ћаскање са пораженим представницима глобалистичке олигархије (Обама), што би могло да буде не само „спуштање лопте“ и предупређивање тензија, већ и својеврстан увод у пацификацију Доналда Трампа, скидање евентуалне маске и брисање свих назначених разлика између њега и претходних председника САД. То би, дакле, могао – али и не мора – бити лош знак. Можда се само ради о неизбежном тактичком приступу Трампа како би се на миран начин, без незаконитог отпора, обавила примопредаја власти.

С друге стране, радује нас велико незадовољство међу руководиоцима ЕУ због Трампове победе. А то би могао бити добар знак. Међутим, за увид у прве плодове његове владавине, мораћемо да сачекамо бар до јануара, када Трамп званично ступа на дужност. Видећемо да ли ће испунити обећања, ухватити се у коштац са илегалном имиграцијом и суспендовати антиевропске споразуме између САД и држава Европе, а који не користе ни америчким грађанима већ искључиво глобалистичкој олигархији.

Поменусмо да треба бити задовољан Трамповим успехом, али не треба бити и еуфоричан. И то не само зато што ми не можемо знати праву позадину феномена под називом „Доналд Трамп – председник САД“, већ и због чињенице да је реч о личности која по традицији својих медијских наступа, својим везама са накарадним „ријалити“ програмима, по свом енормном материјалном богатству, начину његовог стицања и сличним ставкама, у великој мери припада бранши рекламаторске капиталистичке псеудокултуре која је супротна начелима конзервативне револуције. Али време у коме живимо је такво да импулси промена могу настати чак и тамо где се најмање могу очекивати.

Како год, за нас је сигурно најважније питање однос новоизабраног председника Америке према србском народу, чији лицемерни властодржци ових дана глуме русофилију организовањем заједничке војне вежбе са Русијом и Белорусијом, а иза медијских кулиса делају у правцу интеграције Војске Србије у евроунијатске војне пројекте. У сваком случају, питање односа Трампа према Србима, повезано је са питањем Трампове спољне политике и односа према Русији и Европи уопште.

Под претпоставком да је Трамп искрен у својим предизборним обећањима, те да је он заиста антисистемски човек који је на готово волшебан начин каналисао народно незадовољство и постао председник, он ће несумњиво имати жестоке непријатеље унутар америчког сената, војске, медија, бирократије, мултинационалних компанија и банкара. Дакле, питање је колико ће он (све и да жели) заиста моћи да мења спољнополитички курс америчке политике која има своју деценијску рутину и устаљен хегемонистички шаблон. Ту, дакле, треба очекивати унутрашњу борбу. А уколико би Трамп успео да постигне редефинисање односа Америке са Русијом, то би из корена променило глобално геополитичко стање у свету. Уколико би уз то саботирао и америчку хегемонију над Европом, то би изазвало пометњу и прави колапс у водећим структурама ЕУ и других земаља које су подређене Бриселу и Вашингтону. Настао би рат између, на једној страни, оних директних испостава банкарских закулисних кругова које немају никакву самосталност и које би настојале да се глобализација и америчка хегемонија наставе по сваку цену, или да се центар глобалистичке олигархије измести из САД, и на другој страни, оних који су „изнуђени“ глобалисти, то јест оних који су поткупљени или уцењени. Када престану стеге Вашингтона, такви ће покушати да се окрену Москви, а замах ће добити и они искрени националисти и антиглобалисти у Европи који иначе гаје добре односе са Русијом, јер ослонац на Русију јесте реалан интерес читаве Европе.

Можемо, дакле, констатовати да је пуно неизвесности и мистерије у читавом сплету догађаја око Трамповог успона и последица овог догађаја по свет. Ми смо у умерено оптимистичном ишчекивању, а многи наши непријатељи су у паници и страху и то нас радује. А што се односа према србским земљама тиче, проблем је што је америчка политика у том погледу већ одавно зацементирана и тешко је променити њен смер, а поготово ретроактивно било шта урадити (опозвати подршку независности лажне државе Косово, на пример). Али оно што би било могуће, то је да Трамп у договору са Русијом издејствује прекид антисрбских притисака и потеза за убудуће. С обзиром на околности, и таква би ситуација била добар подстицај и врло позитивна промена, која би закочила све наше душмане из окружења, а процес придружења ЕУ и тзв. евроатлантских интеграција, постао би обесмишљен у потпуности.