Начела духовне дисциплине

20. априла 2010. / Издвајамо, О нама

Ако желиш поправити свет, поправи прво себе.
Ако желиш поправити државу, поправи прво себе.
Ако желиш поправити народ, поправи прво себе.
Ако желиш поправити своје село, поправи прво себе.
Ако желиш поправити своју задругу, поправи прво себе.
У свему, дакле, почни од себе, и поправи прво себе.
А како може човек поправити себе, о том постоји само једна једина наука у свету, која се зове Наука Јеванђелска.

Свети владика Николај (Велимировић)

НАЧЕЛА ДУХОВНЕ ДИСЦИПЛИНЕ

Без Бога и без ближњих не можемо да се спасемо ни да се ослободимо, нити уопште да осетимо радост живота. Двема највећим заповестима Христовим – о љубави према Богу и љубави према ближњима – заувек је одређен пут нашег живота. Њима се иде од Бога кроз себе према ближњима. Тиме су одређене наше тројаке дужности:
• према Богу
• према себи
• према ближњима

Дужности према Богу:

1. Веруј у Бога просто и смело, не стиди се нигде своје вере као што се и твоји преци нису стидели.

2. Чувај светињу часнога крста и знај да је њиме зачињен цео живот твога народа.

3. Упознај темељно вољу Божију. У том циљу користи свако повољно време, а нарочито време богослужења и тумачења светог Јеванђеља.

4. Молитва нека ти буде свакодневна душевна храна. Без ње не приступај ни делу ни јелу. Без ње нити где полазити нити долазити. У молитвама се увек сети: свог народа, отаџбине, својих родитеља, својих учитеља, старешина, свих другова и браће, а нарочито оних који су у невољи.

5. Редовно посећуј свету Литургију, пости најмање сваког петка ради сећања на муке и страдања која је у тај дан за нас поднео Син Божији, Исус Христос, а причешћуј се најмање сваког поста у току године (Божићни, Ускршњи, Петровски и Госпојински пост). Не заборави да ћеш вршећи горње дужности постићи такву чврстину душе и мир срца да те никад и ништа у животу неће поколебати. Бог ће бити стварни учесник у твом животу.

Дужности према себи:

1. Знај да си саздан по слици и прилици Божијој и ради узвишених циљева које Бог одређује људима. У томе лежи величина твог људског достојанства које мораш будно чувати.

2. Води непрекидно борбу у самом себи против оних порока који загорчавају и унижавају људски живот. Ти пороци су гори од немаштине и болести а зову се: зловоља, оговарање, злопамћење, незахвалност, злурадост, нехат, пакост, гнев, завист, непризнавање туђих вредности и заслуга.

3. Буди смирен и скроман. Знај да „љубав смирује, а разум надима“. Надувеност према млађем, а поготово према старијем знак је одсуства хришћанске свести без које нико не може бити наш заједничар.

4. Буди чедан (непорочан) знајући да омладина без осећања стида, одана блуду и разврату јесте знак опадања и скоре пропасти народа.

5. Ради чувања чистоте срца и душе не говори, нити читај, нити гледај, ни пред ким оно што би те пред твојим родитељима застидело. Не заборави да се Божијем оку ништа не да скрити.

6. Чувај чистоту тела и знај да је оно, по речима Светог апостола Павла, храм Духа Светога.

7. Буди послушан и никада не вређај старијег.

8. Буди искрен и безазлен „као голуб“, а мудар „као змија“.

9. Буди јунак, цени јунаке, а плашљивце жали.

10. Не псуј никога, ништа и никад.

11. Не опијај се.

Дужности према ближњем:

1. Сваку поверену дужност у заједници извршавај на најбољи могући начин.

2. Знај да отаџбина и народ живе од вршења дужности, а пропадају од невршења.

3. Свест о дужности нека се код тебе огледа што на службу и рад никад нећеш закаснити, нити раније са њега отићи, нити пак учинити ма шта што није дозвољено у радно време. Јавни рад нека за тебе буде част.

4. У борби за свој народ увек пођи од уверења да њему, и сваком другом народу, спасење може доћи само онда када се остави греха и заблуда у себи и око себе.

5. Неразумевање других у борби за опште добро немој да те збуни. Не малаксавај због недостатка брзих успеха. Запамти да са борбом увек иде и жртва, а праве жртве у правој борби могу дати само духовно исправни људи, велике вере и љубави и великог идеализма, борци и јунаци, прегаоци, радници и ствараоци.

6. Не изјашњавај се само за истину и правду јер то чини свако кад ништа не кошта, већ са радошћу примај и последице које долазе из борбе за истину и правду.

7. Никад и ником не ласкај и терај од себе ласкавце, јер убијају људски понос и руше карактер.

8. Исправљај другове и ближње, али без намере да судиш и унизиш. То чини увек без гнева и претње, у четири ока, ако не послуша опомени га пред два или три сведока, ако и тада не послуша кажи цркви, тј. надлежнима, па ако и тада не послуша прекини са њим другарске односе, у смислу Христових речи: „ако ни цркву не послуша нека ти буде као незнабожац“.

9. Нарочиту пажњу обрати према женскима. Ту се понашај као што би желео да се стран човек понаша као према твојој сестри, а сваку старију жену поштуј како би желео да се поштује твоја мајка.

10. Помози увек невољнима и сиромасима и у томе подстичи твоју околину.

11. Говори благо са млађима, нежно са сиромасима и несрећницима, братски са себи равнима, синовски са старијим од тебе.

12. Избегавај свађу и предухитри свако зло.

13. Не критикуј речима, већ делима које требају да буду узор и правило живота за твоју околину. Знај да су дела једина успешна критика, која никога не озлеђује а многе одушевљава и вуче за собом.

14. Увек и свуда и у свему се држи Христових речи и Његове заповести: „Све што хоћете да вам чине људи чините и ви њима“. Ко ово прима нека прими срцем, иначе ће узалудно мислити да је истински заједничар наше духовне заједнице.