Начела духовне дисциплине

20. април 2010. / Издвајамо, О нама

Ако желиш поправити свет, поправи прво себе.
Ако желиш поправити државу, поправи прво себе.
Ако желиш поправити народ, поправи прво себе.
Ако желиш поправити своје село, поправи прво себе.
Ако желиш поправити своју задругу, поправи прво себе.
У свему, дакле, почни од себе, и поправи прво себе.
А како може човек поправити себе, о том постоји само једна једина наука у свету, која се зове Наука Јеванђелска.

Свети владика Николај (Велимировић)

НАЧЕЛА ДУХОВНЕ ДИСЦИПЛИНЕ

Без Бога и без ближњих не можемо да се спасемо ни да се ослободимо, нити уопште да осетимо радост живота. Двема највећим заповестима Христовим – о љубави према Богу и љубави према ближњима – заувек је одређен пут нашег живота. Њима се иде од Бога кроз себе према ближњима. Тиме су одређене наше тројаке дужности:
• према Богу
• према себи
• према ближњима

Дужности према Богу:

1. Веруј у Бога просто и смело, не стиди се нигде своје вере као што се и твоји преци нису стидели.

2. Чувај светињу часнога крста и знај да је њиме зачињен цео живот твога народа.

3. Упознај темељно вољу Божију. У том циљу користи свако повољно време, а нарочито време богослужења и тумачења светог Јеванђеља.

4. Молитва нека ти буде свакодневна душевна храна. Без ње не приступај ни делу ни јелу. Без ње нити где полазити нити долазити. У молитвама се увек сети: свог народа, отаџбине, својих родитеља, својих учитеља, старешина, свих другова и браће, а нарочито оних који су у невољи.

5. Редовно учествуј у Светој Литургији, причешћуј се Светим Христовим Тајнама и држи пост. Буди веран син и верна кћери своје Цркве. Чинећи тако, постићи ћеш такву чврстину душе и мир срца да те никад и ништа у животу неће поколебати. Бог ће бити стварни учесник у твом животу.

Дужности према себи:

1. Знајте да сте саздани по слици и прилици Божијој и ради узвишених циљева које Бог одређује људима. У томе лежи величина људског достојанства које морате будно чувати.

2. Водите непрекидно унутрашњу борбу против оних порока који загорчавају и унижавају људски живот. Ти пороци су гори од немаштине и болести а зову се: зловоља, оговарање, злопамћење, незахвалност, злурадост, нехат, пакост, гнев, завист, непризнавање туђих вредности и заслуга.

3. Будите смирени и скромни. Знајте да „љубав смирује, а разум надима”. Надувеност према млађем, а поготово према старијем знак је одсуства хришћанске свести без које нико не може бити наш заједничар.

4. Будите чедни (непорочни) знајући да омладина без осећања стида, одана блуду и разврату јесте знак опадања и скоре пропасти народа.

5. Ради чувања чистоте срца и душе не говорите, нити читајте, нити гледајте ни пред ким оно што би вас пред вашим родитељима застидело. Не заборавите да се Божијем оку ништа не да скрити.

6. Чувајте чистоту тела и знајте да је оно, по речима Светог апостола Павла, храм Духа Светога.

7. Будите послушни и никада не вређајте старијег.

8. Будите искрени и безазлени „као голуб”, а мудри „као змија”.

9. Будите јунаци, цените јунаке, а плашљивце жалите.

10. Не псујте никога, ништа и никад.

11. Не опијајте се.

Дужности према ближњем:

1. Сваку поверену дужност у заједници извршавај на најбољи могући начин.

2. Знај да отаџбина и народ живе од вршења дужности, а пропадају од невршења.

3. Свест о дужности нека се код тебе огледа што на службу и рад никад нећеш закаснити, нити раније са њега отићи, нити пак учинити ма шта што није дозвољено у радно време. Јавни рад нека за тебе буде част.

4. У борби за свој народ увек пођи од уверења да њему, и сваком другом народу, спасење може доћи само онда када се остави греха и заблуда у себи и око себе.

5. Неразумевање других у борби за опште добро немој да те збуни. Не малаксавај због недостатка брзих успеха. Запамти да са борбом увек иде и жртва, а праве жртве у правој борби могу дати само духовно исправни људи, велике вере и љубави и великог идеализма, борци и јунаци, прегаоци, радници и ствараоци.

6. Не изјашњавај се само за истину и правду јер то чини свако кад ништа не кошта, већ са радошћу примај и последице које долазе из борбе за истину и правду.

7. Никад и ником не ласкај и терај од себе ласкавце, јер убијају људски понос и руше карактер.

8. Исправљај другове, другарице и ближње, али без намере да судиш и унизиш. То чини увек без гнева и претње, у четири ока, ако не послуша опомени га пред два или три сведока, ако и тада не послуша кажи цркви, тј. надлежнима, па ако и тада не послуша прекини са њим другарске односе, у смислу Христових речи: „ако ни цркву не послуша нека ти буде као незнабожац”.

9. Сваки друг према женскима да се понаша онако како би желео да се други мушкараци понашају према његовој сестри, а сваку старију жену да поштује онако како би желео да се поштује његова мајка. Другарице, да својим држањем буду достојне описаног третмана.

10. Помози увек невољнима и сиромасима и у томе подстичи твоју околину.

11. Говори благо са млађима, нежно са сиромасима и несрећницима, братски и сестрински са себи равнима, синовски са старијим од тебе.

12. Избегавај свађу и предухитри свако зло.

13. Не критикуј речима, већ делима које требају да буду узор и правило живота за твоју околину. Знај да су дела једина успешна критика, која никога не озлеђује а многе одушевљава и вуче за собом.

14. Увек и свуда и у свему се држи Христових речи и његове заповести: „Све што хоћете да вам чине људи чините и ви њима”. Ко ово прима нека прими срцем, иначе ће узалудно мислити да је истински заједничар наше духовне заједнице.