Нова злодела капиталистичког режима

03. јануар 2017. / Коментар

Протекле седмице збило се још неколико догађаја који актуелну власт у Србији разобличавају као капиталистичку, паразитску и антинародну. Наиме, у  корумпираном правосуђу настављају се обуставе кривичних поступака против тајкуна и криминалних политиканата попут Динкића, али зато Систем своју строгоћу демонстрира над онима који прописе крше због сиромаштва и егзистенцијалне угрожености. Такође, режим наставља да повлачи врло штетне потезе по србску пољопривреду, као и привреду у целини, а који нажалост у србској јавности нису адекватно медијски пропраћени.

Услед најављеног увоза огромних количина јефтинијег страног кромпира, србски сељаци из Нове Вароши и Ивањице најавили су да ће бити принуђени да баце на хиљаде тона домаћег кромпира познатог по квалитету. Истовремено, Вучићева влада је укинула посебне таксе на увоз живих свиња и свињског меса, млека и млечних производа из ЕУ. Ова одлука, премда катастрофална, само је још једна у низу штетних одлука донетих у циљу усклађивања нашег законодавства са законодавством ЕУ и представља нови доказ погубности тзв. „европских интеграција“. А како би заиста увидели страшне последице ове одлуке, морамо се најпре подсетити зашто су наведене таксе биле установљене.

Наиме, одлука руске владе да забрани увоз пољопривредних производа из ЕУ, створила је вишкове на европском тржишту. Влада Србије увела је 2015. године прелевмане (увозне таксе) за млеко и кисело-млечне производе, да би се домаћа производња заштитила у тренутку када су цене тих производа на европском тржишту биле на историјском минимуму. Међутим, заштитне мере су донете и због чињенице да су пољопривредни производи у ЕУ вишеструко субвенционисани, па сходно томе могу бити продавани и испод реалне производне цене. Док у нашем случају, субвенције које србски пољопривредници добијају нису довољне за такмичење са производима из ЕУ.

Сада када је укинута и та „брана“, која је онемогућавала да млечни и месни производи из ЕУ преплаве србско тржиште, можемо нажалост очекивати потпуну пропаст србске пољопривреде. Ако, дакле, сумирамо све утиске везане не само за ову одлуку, већ практично за све одлуке које влада Србије доноси по налогу Брисела, поново ћемо доћи до старог закључка да је пут Србије у ЕУ не само штетан, већ представља праву провалију за србски народ.