О београдској трагедији
04. маја 2023. / Коментар
Јуче се у Београду збила нечувена трагедија, када је у ОШ ,,Владислав Рибникар" у Београду, ученик ватреним оружјем убио осморо ђака и радника обезбеђења, док је још седморо ученика и радника школе рањено.
Јасно нам је да свака недаћа и свака оваква трагедија има духовну димензију. Новински чланци, интернет сајтови, друштвене мреже, телевизије, преносе речи ,,стручњака", питају се како је могло да дође до овакве трагедије, ко је заказао, где се погрешило. Сви они баве се површином, истражују узроке, а заправо се баве поводима, који су мање битна ствар. Узрок трагедије, односно стравичног злочина, у основи јесте безбожни дух који доминира данашњом Србијом. Све остале кризе друштва извиру из ове основне кризе. Стара је изрека - риба смрди од главе, а главе су овде Систем и дух времена. Одсуство православног благоверја у животу огромне већине данашњих Срба и присуство зловерја, што је додатно зачињено јавним хулама и скрнављењем србског тла (нарочито у србском престоном граду) које подстиче и организује антисрбска власт. А није само до власти (која све више има патриотску и прохришћанску маску али и даље има дубоко антихришћанску и антисрбску суштину), већ до читавог система мондијалистичке окупације. Система који је годинама уназад дегенерише нашу нацију, који подрива традиционалне ауторитете, који срозава образовање, који кроз мас-медије намеће туђински и потпуно сулуди (анти)вредносни дух, који кроз ,,ријалити" садржаје, ,,параде" изопачењака, наркотике, глорификацију хедонизма и хедонистичког начина живота, промовише блуд, разврат, наркоманију и свеопшти промискуитет. Систем који учествује у криминалу, који исти организује, поспешује и кроз разне продукције промовише. Систем у којем неолиберални екстремисти уводе накарадне законе о тзв. ,,људским правима ", о ,,истополним браковима". Систем који плански разара породицу као основну ћелију једне нације и друштва, и који хоће од родитеља да преузме улогу оног ко подиже и васпитава децу.
Свети владика Николај опомињао је Србе да избегну замке језиве таме туђинске. Та опомена данас је једнако актуелна као и у време када је изречена. Та тама обузима све Србе који су одвојени од Христа и Светог Саве, и одраз те духовне отуђености данашњих Срба, огледа и у бројним реакцијама на овај злочин. И јавна разглабања и јавне комеморације (које ће уследити) и читав ,,RIP" контекст, све је то туђински - амерички дух. То је зато што и медијски садржаји и ,,шопинг молови" и окултни ,,Халовин" - јесу модерна америчка, то јест мондијалистичка ,,култура". Као и та огледна школа за ,,елитну" децу, и сам злочин јесу управо део те ,,културе". И многи коментари деце на мрежама (који су у великој мери на енглеском), и то што деца ,,живе" од и у друштвеним мрежама, и много тога још. Све је то туђинска болесна мондијалистичка ,,култура", формирана у модерној Америци.
При томе, мондијализам се не може одвојено посматрати од либерализма и демократије, јер он представља њихову метастазу. У складу са тим, све наказно што се дешава у србском школама, одраз је и либерализма. Не само зато што наказа Жељко Митровић и слични сатанисти имају ресурсе и режимску потпору да трују србску децу. Већ и зато што се у име либерализма, систематски подривају природни ауторитети. Медији и разни ,,стручњаци", већ су као узорк предметног злочина означили насиље у друштву и доступност оружја. А то је потпуни промашај. Јер сасвим једна ствар је неартикулисана агресивност која происходи управо из либералног система васпитања и школовања, а сасвим друга ствар је борбени дух који је здрава и потребна особина. Исто тако, није проблем ни у поседовању оружја, већ је проблем у погрешном васпитању и погрешном погледу на свет многих који поседују оружје. Традиционално србско васпитање мушке деце јесте у духу витештва, као споја ратничког духа и јеванђелске етике. Ако се у том духу деца васпитавају, нема грешке. То је пут и одговор на сва питања и разглабања ,,аналитичара". Сви супротни одговори су промашај.
Такође, по питању подривања ауторитета, знамо да у школи некада, ученик није смео ни да погледа попреко професора, а знамо какве се све дијаметрално супротне ствари данас дешавају у том смислу. И све је то у духу либеалног режима васпитања деце, и породичног и школског. Тако да ствари имају и духовну и културну и идеолошку позадину. А духовна позадина је следећа.
Систем који перфидно спроводи атеизацију и сатанизацију друштава, Систем који перфидно али плански ратује против Цркве и вере. Систем у којем владају махом најгори, најбескурпулознији, без трунке морала, они који не презају ни од чега. Такав Систем јесте погодна атмосфера за духове поднебесја који вребају и запоседају своје жртве. Када се у једном друштву множи безакоње, односно гажење Божијег закона, онда се ту потискује благодат. Стога, у овој трагедији не смемо да заборавимо оно што нико није до сад коменарисао - утицај демонских сила на овакав један стравичан злочин. У владајућем богоборном Систему и у духу који данас влада међу Србима - демонске силе врло лако нађу своје место. У вези предметног трагичног случаја и злочина, ма колико ,,стручњаци" и ,,аналитичари" покушавали да изнађу чисто материјалне узроке, то су јалови покушаји. Због чега? Због тога што психо-физичка својства неопходна да се изврши онакав злочин на онакав начин, тринаестогодишњи дечак може да поседује само уз помоћ посебног демонског набоја. Исти тај набој био је неопходан и за етички слом и свирепо самогушење савести, који су нужни предуслови почињеног злочина.
Ово што се десило, велики је ударац и велика туга. Али сви ми који смо свесни духовног узрока овог злочина и ове трагедије, не смемо клонути већ се морамо уз Божју помоћ, борити сваког дана и часа, најпре да поправимо сами себе, и у складу са тим, да се боримо и против безбожног духа у друштву, односно против Система.
Молимо се Господу да ове младе душе које су Му јуче престављене, буду последње жртве системског сатанизма, и молимо се за слободу наше отаџбине Србије, као и за снагу која нам је потребна да останемо непоколебљиви на нашем путу подвига и борбе.
Нека несретног починиоца Бог уразуми и исицели. Нека Бог прости душе погинулих, и настани их у рајским насељима, и нека исцели рањене. А њиховим најближима који су погођени стравичним и ненаданим шоком и болом, нека пружи утеху. Јер Христос побеђује!
Христос васкрсе!
Ваистину васкрсе!