О ситуацији у Црној Гори

08. априла 2021. / Коментар

Иницијатива председника Владе Црне Горе - Здравка Кривокапића за смену министра правде Владимира Лепосавића, недвосмислено представља антисрбски чин, али и чин који додатно дестабилизује ионако лош однос између Здравка Кривокапића и Демократског фронта. И за то су криве обе стране. Зашто то тврдимо?
На недавним изборима у Никшићу,
прижељкивао се осетнији пад ДПС-а, у односу на 30.08 прошле године, то јест, очекивало се да се онемогуће купљени гласови ове странке, али то се није десило јер је клика Мила Ђукановића остала на неки начин део система, те њој блиски елементи и у новој власти имају утицај. Наиме, заштита и именовање на министарска места бивших ДПС кадрова, попут министара спољних послова и одбране, задржавање у зло огрезлог Катнића на функцији главног специјалног тужиоца и милогорских србомрзаца на РТЦГ, омогућили су да седам месеци након избора, број гласова за Мила Ђукановића и блок око ДПС-а, остане на скоро истом нивоу. Наравно, најважније је да је срушена власт ДПС-а у Никшићу, и потврђено је прекомпоновање снага након литија. Стога су ови избори свакако успешни. Ипак, пораз ДПС-а није био потпун јер су освојили само 500 гласова мање него 30.08. у Никшићу. Да ли је за то крив председник владе Здравко Кривокапић, као што га лицемерно оптужују таблоиди и марионете Александра Вучића, међу којима и вође Демократског фронта у Црној Гори? Сматрамо да је то демагогија, јер је тренутна ситуација у Црној Гори очито таква да ће власт бити мање-више или оваква каква је, или ће се ДПС врло вероватно вратити уз помоћ системске логистике, страних амбасада и по потреби - Дритана Абазовића, који ће своје евентуално окретање ка ДПС-у правдати тиме, што је ето, „пробао са Србима, и видео да не иде". Без антисрба Дритана Абазовића и Алексе Бечића, данас нема Владе, то јест иста ће пасти и доћи ће до нових избора који би ДПС-у сада били велики ветар у леђа. Дакле, јасно је да је понашање Демократског фронта који се прави да не постоје наведене чињенице, јефтина партијашка демагогија, а не треба ту искљичити ни могућност да управо Александар Вучић налаже такво понашање својим ДФ-марионетама. У том смислу, разумели бисмо тактички приступ Здравка Кривокапића, који води рачуна да не наљути Абазовића и Бечића. Међутим, Кривокапић је убрзо по ступању на функцију, почео да прелази границе које би се могле правдати тактиком, и поставља се сада питање да ли је он само изгубио компас у политичким калкулацијама које су га задесиле или је од почетка био мућак којем је битнији став страних амбасада него став народа који га је изабрао? Наиме, изјава министра Лепосавића о Сребреници, а због које је покренута иницијатива о његовој смени, већ је сама по себи ублажена и компромисна, са стидљивим избегавањем да се каже истина да је тзв. геноцид над тзв. Бошњацима у Сребреници - монструозна србофобна лаж. Дакле, убеђени смо да би Влада преживела ту иначе врло меку изјаву свог министра правде.
Као што смо говорили и на сам дан избора 30.08.2020, мондијалистичка окупација Црне Горе наставља се и под новом влашћу, а срушен је само њен најгори и најантисрбскији облик оличен у ДПС-у.
У новој власти се налазе два потпуно антисрбска чиниоца - Бечићеве Демократе и Абазовићева УРА. А нису много бољи ни Кривокапић као и провучићевски Демократски фронт (ДФ), који је опасан управо због те своје подређености осведоченом издајнику Александру Вучићу, као и због тога што међу својим вођама има истрошене котеријаше попут Мандића или преваранте и антисрбе попут Медојевића. ДФ је годинама оличење јалове, губитничке и неспособне опозиције, те је трагикомичан покушај ДФ-а да себе представи као узрок победе од 30.08.2020. Узрок победе су литије, борба за светиње и подршка Цркве. То је непобитна чињеница. ДПС је срамним антицрквеним (сада већ срушеним) законским одредбама, срушио сам себе. А то што је ДФ и такав какав је, тренутно вероватно најмање зло које Србин у Црној Гори може да заокружи на изборима, само је показатељ тежине тренутне ситуације. Кривокапић је пропустио шансу да постане неприкоснивени политички вођа Срба у Црној Гори, а његови последњи потези указују да он то и не жели, јер је постао идеолошки скоро истоветан Бечићу и његовој клики. Зато је врло важно да јерархија Србске Цркве у Црној Гори јасно стави до знања да не подржава оваквог Здравка Кривокапића. И важно је да посредује између њега и ДФ-а, како би се тензије спустиле и избегао повратак ДПС-а на власт. Актуелна Влада јесте лоша и антисрбска, али није решење да она сада падне и да се ДПС врати. Треба наставити са низом наношења пораза ДПС-а, најпре на локалним изборима у Херцег Новом (где иначе ДПС нема шта да тражи) и Подгорици (где је нареалнији - никшићки сценарио) и коначно на председничким изборима, где је реално да дође до другог круга у коме Мило Ђуканквић неће бити фаворит.
После свега тога, све ће бити битно другачије. Јако је битан и попис становништва који предстоји, и тим поводом да подсетимо на следеће.

Србско буђење Црне Горе дошло је након бруталног режимског напада на Цркву. Дакле, Србска Црква се показала као тај његошевски тврд орах који је сломио зубе ДПС-у! И то је јасна порука и јасан путоказ куда србски народ треба да иде. Порука да је црквеност темељ србског идентитета и да је оцрквљење предуслов истинске србске обнове и србске слободе! Та победа Цркве је стога и победа над свим лажним квазипатриотским путевима и фалсификатима србства широм србских земаља. Јер србства без Цркве и без Христа нема. Без Светог Саве, Светог Василија и Светог Петра. Наравно, не мислимо на номинално позивање на њих, већ на животно исповедништво којем нас они уче.  Јер главни циљ оцрквљења и сабирања Срба око Светог Причешћа јесте тежња ка задобијању Царства Небеског чиме се једино и царство земаљско може ваљано одржати на дуже време, како то учи Свети Николај Србски.