Под андрејевским крстом, за националну Русију!
09. мај 2020. / Коментар
И данас када се навршава 75 година од америчко-совјетске окупације Европе, истичемо да за нас, „Дан победе - 9. мај“ није празник. Замена једног окупатора Србије другим, за нас није ослобођење. За нас, бољшевичке убице нису ослободиоци. Црвени празници, њихови датуми, њихове светиње и њихово наслеђе нас не обавезују, па чак иако је то патриотски популарно због љубави према Русији и руском народу. Јер ми знамо да истинска русофилија није исто што и совјетофилија или „русијанофилија“. Наиме, права русофилија јесте љубав према идеалима истинске – царске, беле и православне Русије.
Стога подржавамо руске националне снаге које су Други светски рат виделе као прилику да наставе грађански рат против бољшевизма који је почео након сатанистичке Октобарске револуције. Такво становиште до дан данас има и Руска загранична Црква (РПЦЗ).
У вези са тим, пуно буре у Чешкој и Русији изазвало је недавно рушење споменика црвеноармејцу у Прагу и постављање спомен обележја антикомунистичкој Руској ослободичакој армији.
Често је у сличним случајевима широм источне Европе и Балтика, реч о злоупотреби антикомунизма зарад савремених антируских активности. Међутим, овде није реч (само) о томе. Чешку престоницу је од Немаца заиста ослободила Руска ослободилачка армија (РОА), када су 8. маја 1945. јединице 1. армије РОА генерала Сергеја Буњаченка након битке против Немаца заузеле центар Прага.
О чему је реч?
Командант РОА генерал Андреј Власов прихватио је план свог антикомунистичког и словенског савезника - Димирија Љотића о груписању србских, словеначких и руских антикомунистичких снага у Словенији, како би се ту нашло преко стотину хиљада антикомунистичких војника који би зауставили Брозову армију и организовали антикомунистичку државу на том подручју.
Међутим, Немци су спречили долазак главнине јединица РОА у Словенију, преусмеривши ову руску војску на другу страну - у клешта америчко-совјетског надирања. Разочаран због таквог потеза Немаца, а у циљу избегавања улоге немачког топовског меса, командант 1. армије РОА генерал-мајор Сергеј Буњаченко одлулучио је да са својом војском (која је бројала преко 20 хиљада људи) свом снагом нападне Немце у Прагу, у којем је већ отпочео устанак мештана. Ове јединице РОА су добиле битку против Немаца и од стране грађана Прага дочекане су као ослободиоци. Генерал Власов овај чин није подржао али га није ни забранио. Не улазећи сад у дискутабилно питање моралне (не)оправданости овог Буњаченковог чина напада на Немце који су га наоружали, истичемо да је његов рачун био тај да се нападом на Немце практично избори живот својих војника, јер убрзо је уследила предаја јединица РОА Американцима. Међутим, Амерканци као савезници Совјета, изручили су овима Буњаченка (као и Власова, ген. Краснова, козаке у Лијенцу...) који је потом свирепо убијен. Чесима је овај догађај битан из разлога што Црвена армија када је пар дана касније окупирала Праг, није могла да носи маску ослободилаца, већ је и формално као окупатор упала у већ ослобођену чешку престоницу.
А борба и судбина РОА, Руског корпуса, козачких и других руских антикомунистичких јединица, указује, да су ове јединице, као и наши Србски добровољци и други србски националисти који су страдали у заједничком англоамеричко-совјетском злочину, сви заједно - снага која се борила и против комунистичке и против капиталистичке пошасти, као два велика отрова - антихришћанска, антиевропска и антисловенска.
Стога, данас не може симбол Руске идеје и антиамериканизма да буде безбожничка Црвена армија која је била верни савезник Америке и хулитељ православних светиња. За нас су симбол Руске идеје - баш руски националисти и антикомунисти, који нису носили црвени пентаграм већ православни крст Светог апостола Андрије и руску тробојницу. Који су ухапшени од стране америчких злочинаца а уморени од стране бољшевичких злочинаца. И тако као мученици - постали звезде на небу Свете Русије. Небу које победнички стоји над демонским злом бољшевизма као и над данашњим густим димом совјетско-русијанских бунила, беснила и заблуда.
Слава Руској ослободилачкој армији!
Вѣ́чнаѧ памѧть