Потуричка србомржња под маском социјалног бунта

08. фебруара 2014. / Коментар

Организација „Удар“, која формално стоји иза ових протеста, поред социјалне правде залаже се и за враћање Алијиног устава из 1993. године, чиме би били укинути ентитети, наводно у име „једнаких права за све народе и сваког човека“. На протестима се позива на стварање унитарне Босне и Херцеговине од Уне до Дрине, а у позиву Србима да им се придруже, муслимански демонстранти не могу да прећуте наводни геноцид у Сребреници. По њима је цела Република Србска изграђена на геноциду и не треба да постоји.

Актуелни „грађански“ протести и насиље широм тзв. Федерације Босне и Херцеговине, подсећају нас на многе протесте које последњих година гледамо широм Блиског истока и Северне Африке. Није од нас далеко ни Украјина, а сада се слична ситуација догађа и на тлу србске Херцег-Босне.

Зацртани сценарио по коме се одигравају сва ова дешавања, већ је познат и предвидљив. Разлог за излазак на улице у босанском случају јесте социјална неправда која подједнако погађа и боли све становнике ове необичне државе. За социјалну правду једнаким жаром бориће се и Срби и Хрвати и муслимани, без разлике. Међутим, економски опоравак и социјална правда не долазе само сменом људи на власти већ заменом читавог политичко-економског система у држави, то јест преласком из постојећег капиталистичког система у систем сталешке и планске организације државе и привреде уз социјализацију народних добара. Наравно, у случају Босне и Херцеговине, као и у многим претходним, организатори „спонтаних“ уличних протеста немају таквих идеја.

Осим објективног разлога за излазак на улице и осим привидног „братства и јединства“ у сиромаштву, постоје и бројне разлике међу људима који учествују у овим протестима и нередима. Циљ нам је да вам укажемо на њих, као и на мотиве организатора целог овог хаоса којег смо сведоци.

Да би се организовале насилне демонстрације неопходна је критична маса људи која је спремна да се физички сукобљава са полицијом. Неке превелике масе, као што смо видели, у овом случају нема. Али с друге стране, нема ни полиције. Барем не довољно да заустави број људи који демонстрира. Ко, дакле, командује полицијом а ко демонстрантима? Као што знамо, Босном и Херцеговином управља страна окупациона власт на челу са тзв. Високим представником, а уз војну подршку НАТО савеза. Полиција Федерације БиХ је под непосредном контролом „бошњачких“ лидера, који су недавно организовали свечани пријем за Насера Орића, након вести да је за њим расписана међународна потерница због ратних злочина над србским цивилима у Подрињу. Дакле, за власт (али и опозицију) у Сарајеву, ратни злочинац Насер Орић је – херој.

Ко, са друге стране, управља демонстрантима? Довољно је погледати њихова обележја. На демонстрацијама широм Федерације БиХ видљиве су ратне плавобеле заставе тзв. Армије БиХ (са кривотворено-узурпираним грбом србске династије Котроманић). Организација „Удар“, која формално стоји иза ових протеста, поред социјалне правде залаже се и за враћање Алијиног устава из 1993. године, чиме би били укинути ентитети, наводно у име „једнаких права за све народе и сваког човека“. На протестима се позива на стварање унитарне Босне од Уне до Дрине, а у позиву Србима да им се придруже, муслимански демонстранти не могу да прећуте наводни геноцид у Сребреници. По њима је цела Република Србска изграђена на геноциду и не треба да постоји. Током нереда у Сарајеву, руља предвођена припадницима вехабистичког покрета упадала је у продавнице и робне куће, отимала робу и новац. А током немира у Тузли, нападнута је и уништена кућа србског повратника. Све ово довољно говори о карактеру и правим циљевима ових демонстрација. Муслимански екстремисти очито желе да, на таласу народног незадовољства због беде и социјалне неправде, у Федерацији БиХ изврше државни удар.

Одакле онда позиви на протесте и у Републици Србској? Србски народ је срећом препознао ово политикантско кукавичје јаје. Већина наших сународника није насела на лажне вапаје шачице плаћеника, који би желели да се народ Србске солидарише са потуричким србомрзитељима из Федерације, те да и у Србској дође до расула и хаоса.

Ми, србски национал-револуционари, јесмо против свих партијашко-капиталистичких структура које се широм србских земаља богате, паразитирајући на народној грбачи, и подржавамо борбу против њих увек и на било који начин, осим по цену уништавања постојећих остатака србске државности. Стога желимо да упозоримо и ону лакомислену мањину међу Србима у Републици Србској. У случају одржавања било каквог вида протеста у вашем граду, останите код својих кућа. Србски слободарски циљ у Босни и Херцеговини одувек je био јасан: припајање читаве њене територије Србији и стварање јединствене србске државе – слободне, домаћински уређене и социјално праведне. Република Србска као тековина отаџбинског рата 90-их, узор је такве борбе! Зато је у данашњем времену опстанак Републике Србске значајан подвиг и нема сумње да ће сви којима је Србство на срцу настојати да му допринесу и истрају у њему.