Поводом великих нереда у Француској

05. јула 2023. / Коментар

Дивљање арапских и афричких дошљака у Француској претходних дана, убедљив је доказ  о потпуној промашености и великом штеточинству концепта мондијалистичке државе и увоза странаца. Јер, као што показује француски случај, држава напуњена мигрантима туђе расе и вере, јесте неминовно буре барута. Такав накарадни курс следе водеће западне државе, али и власт Руске Федерације, која такође настоји да од државе којом управља, направи депонију за мигранте, дискриминишући домаће - матично становништво.

Велика већина француског народа данас, анестезирана високим стандардом и затрована мондијалистичком отровима, сама је крива због овога што се дешава. Већина Француза је сада збуњена, а неки су до те мере духовно  затровани да исказују разумевање за мигрантско дивљање. Ипак, све је више Француза које ова ситуација отрежњује. Насупрот томе, наратив системских медија у Француској, јесте како је ово дивљање - „глас оних које нико не чује". Власт у Француској, тежи да сузбије нереде, али без јасне осуде дивљања уљеза, без амбиције да мења дегенерисани мултирасни промигрантски концепт савремене Француске. 

Познати НАТО злочинац Весли Кларк, својевремено је изјавио да у Европи не сме бити места за неизмешане народе. То је одлика Новог светског поретка, и план са глобалним претензијама, нарочито за Европу и нарочито за онај део Европе (источни) који засада има много мање миграната. Зато треба бити доследно и свеукупно против овог процеса који је оруђе антихришћанских белосветских хохштаплера, чије су марионете и власти у Француској, као и власти у Србији. Када дошљаци убију Француза, то се заташкава, а сада када је један дошљак страдао, покреће се лавина слична оној „БЛМ" хистерији из САД. Из исте „кухиње" је. А из те „кухиње" је и србофобна политика на окупираном Косову и Метохији. Зато је наш став логичан и доследан.

Гадећи се огавне политике француских власти, политике увоза туђинаца и презирући либерални и дегенерисани дух просечног данашњег Француза и француских лево-либералних екстремиста, природно се солидаришемо са француским националистима који су противници свих наведених групација, и који иначе воле србски народ и подржавају србско Косово.  Просечан данашњи Француз, као што не воли ни Србе, исто тако не воли ни француске националисте који су свесни идентитета своје нације и који се залажу за одбрану идеала хришћанске Европе нација, против ционистичких НАТО окупатора и исламске најезде.

Добра страна ових дешавања, јесте у томе што су они шанса за пораст броја националста, односно за отрежњење многих заблуделих Француза чије су мишљења до сада креирали медији. Јер, као и у окупираној Србији, и у данашњој Француској највећи део медија и политичара, којима је мозак испран разним либерално-идиотским идеологијама, пласира излизане флоскуле о мултикултурализму и хвалоспеве на рачун мултиконфесионалног и мултирасног концепта, имиграције и сличних друштвених појава које су заправо и довеле до овакве несреће. Баш зато, подржавамо све оне који се боре за истинску, хришћанску и националну Француску, која је нажалост данас маргинализована, али која ће на таласу прижељкиване свеевропске националне револуције, доћи на место које јој припада и сатрти ову лажну, полу-исламизовану, либералну и ционистичку НАТО „Француску“ која је непријатељ србског народа.