Претпоставке десне економијe

22. јул 2017. / Блог

Ако појам „десно“ схватимо не као реакционарну, тзв. „умерено конзервативну“ и либерал-капиталистичку опцију, већ га схватимо метафизички, као оличење „праве“ и „исправне“ стране, односно као пут конзервативне револуције (тзв. Трећи пут), онда ћемо, сходно томе, појмом „лево“ означити све накарадне идеологије, чију је погубну примену наш народ осетио и још увек осећа на сопственој кожи. Дакле, не само комунистичку, већ и капиталистичку, као и актуелну неолибералну доктрину и праксу економског суноврата чији су виновници овдашње политикантске распикуће различитих фела и боја, а који народни иметак расипају по упутствима споља.

Држимо да је баш „распикућа“ одговарајући назив за све оне који су Србију довели до просјачког штапа, удовољавајући странцима и банкама, а на штету народног интереса. Управо, суштински народни интерес јесте супротан овим неекономичним и државорушилачким левим процесима, те ћемо такав народни интерес назвати „десном стихијом“, која подразумева пут оздрављења у свим животним областима, па и у економији, која у хеленском изворнику (оικονομικός) управо значи – домострој, то јест уређење народног дома, а не расипање и уништавање.

Како до суштинског преокрета у нашој актуелној народној драми не може доћи без народног преумљења и масовне промене односа према основама на којима заједница почива, пре било каквих економских рачуница, програмских решења и амбиција, мора се раскрстити са „кукавичјим јајима“ материјалистичког погледа на свет. Они су заоставштина комунизма и капитализма, та два злокобна брата близанца рођена још пре више од два века у „Француској буржоаској револуцији“. Указујући на основна обележја оваквог погледа, изложићемо левичарске тезе везане за три питања која су од суштинске важности за све гране народног живота, па и за економију. Изложићемо, затим, одговоре десног погледа на левичарске тезе. Одговоре који скупно представљају темељ јединог могућег и исправног економског преокрета.

Смисао

На питање, шта је смисао живота и смисао постојања човека, леви одговoр гласи: „Човек је мерило свега, а земни живот једини вид постојања. Дух је тек психичка манифестација материјалног, и ништа више од тога.“ С друге стране, десно становиште не спори значај овоземаљског, али Бога поставља као мерило, јер само на тај начин се и човек може сагледати у пуном сјају. Стога, такво богоцентрично економско становиште држи да материјална егзистенција није крајњи циљ постојања. Јер, поред човечијих потреба за храном, одећом и сличним чиниоцима, постоје и оне које су у сфери нематеријалног, а које су важније од оних материјалних зато што управо културни и духовни садржаји разликују човека од животиње. Дакле, економија је добра у оној мери у којој човеку представља не само средство за материјално обезбеђење већ и средство тежње ка остварењу виших духовних циљева. Економија не сме бити циљ сам по себи.

Рад

За разлику од левог погледа, по коме је рад, тек средство којим се долази до материјалних добара неопходних за живот, десни одговор каже: рад није пука борба за егзистенцију, већ представља напор који каналише стваралачку функцију човека. Рад обележава читав наш живот, од најранијег детињства и простих механичких радњи, које су нам данас познате управо захваљујући раду. Што је још важније, захваљујући раду човек постаје свестан мере ствари: што се више буде трудио, више ће уживати у плодовима свог рада, који ће му изгледати драгоценије него да их је добио без труда. Из рада непосредно проситиче и право на правичну надокнаду за уложени напор.

Заједница

Из претходних материјалистичких левих теза о смислу и раду, происходи и индивидуалистички однос према заједници. Наиме, по левим назорима, интереси заједнице представљају збир интереса свих појединаца у њој. Као супротност томе, десни поглед на заједницу види човека као социјално биће које има потребу за интеракцијом са другим сличним бићима у циљу олакшања напора. Све цивилизације, сва велика дела која познајемо, дело су заједничког рада често и великог броја појединаца. Без заједнице, човек би био препуштен дивљини природе и не би опстао све ове векове. Заједница има улогу људског заштитника, па се стога њени интереси не поклапају са себичним интересима појединаца. Нација као духовна, културна и крвна заједница људи, има своје интересе које би сваки појединац који јој припада требао да препозна и да се труди да са њима усклади сопствене циљеве. Сваки појединац који жели да стекне добро за себе и своју породицу, не би требао то да покушава мимо оквира нације, јер на дуге стазе, тако нешто и није могуће.

Дакле, десном принципу је туђ лево-материјалистички и индивидуалистички поглед на друштво и од тако схваћене „десне стране“, подједнако су удаљена два економска екстрема – робовања човека држави (комунизам) и робовања човека човеку (капитализам), који нису и не могу бити тежња ка социјалној правди. Ипак, десни економски систем чије смо претпоставке изложили, а чија претеча је у старини разрушена под најездом духа непоштења и неповерења, у савременим условима није могуће изградити без претходног стварања другачијег система вредности као гаранта националне солидарности. Јер, без ваљаног темеља, немогуће је устројити дом.