Прогон који траје

27. децембар 2010. / Коментар

Срамно подизање оптужнице против неколико ухапшених приликом пружања отпора наметању педерастије Београђанима, 10. октобра године на измаку, само је потврда чињенице да је врх правосуђа у Србији све само не независан. Заправо, још једном се показало да је обичан привезак антисрбског режима, који не преза од терора у обрачуну са свима који делатно изражавају несагласност са постојећом окупацијом Србије.

Већина ухапшених поводом поменутог догађаја, и даље се без икаквих ваљаних правних основа држи у затворима, иако је мноштво њих приведено насумично, без икакве везе са учествовањем у сукобима. Антисрбској врхушци нужно је било да одреди „жртвене јарце” које на крајње апсурдан начин, без икаквих доказа проглашава „организаторима нереда”, а како би се у очима својих ментора приказала као способан режим, који србском народу ефикасно утерује „вредности” глобализације и сурово кажњава организаторе отпора.

При свему томе, режим ни прстом не мрда поводом најновије ескалације србофобије у Македонији, као ни поводом нечувене отмице деце једној србској породици од стране америчке државе. О провокацијама бугарских сепаратиста у југоисточној Србији или муфтије Зукорлића и његових присталица у Рашкој да и не говоримо.

Ипак верујемо да ће понижавани, прогањани и напаћени србски народ у све већој мери спознавати не само паразитски и деструктивни карактер актуелне власти, већ и читавог Система, као окупаторског механизма који прожима готово све данашње институције и који се налази у основи данашњег поретка. Он још увек не зазире од могућности да буде озбиљније уздрман. А биће уздрман само уколико све већи број србских родољуба буде ступао у борбу против њега, сабирајући се претходно око оних начела која једина подразумевају кључ успешног супротстављања.