Револуција духа - једини пут до слободе

22. јун 2014. / Коментар

Један од најчитанијих политичких веб-портала у Пољској, konserwatyzm.pl, објавио је недавно интервју са члановима Старешинства Србске Акције, који вам овде доносимо у целости.

Поштована господо, драго ми је да сте пристали на интервју за наш веб-портал. Можете ли нашим читаоцима рећи нешто више о Србској Акцији? Када сте започели своје политичке активности?

Захваљујемо што сте нам указали част да дамо интервју за Ваш сајт. Србска Акција је релативно млада србска националистичка организација, која постоји неколико година и која сваким даном постаје све снажнија. Наша гнезда ничу широм србских земаља, а млади србски националисти у све већој мери препознају Србску Акцију као покрет будућег србског националног и социјалног препорода. Тренутно више инсистирамо на чврстим принципима, на којима мора почивати свака озбиљна политичка организација, док нам је официјелни формализам у другом плану. Боримо се превасходно за промену владајућег начина размишљања и понашања код данашњих Срба, јер то је предуслов сваког политичког и економског препорода у духу народног искона и хришћанског идеала, а против ЕУ-окупације, капитализма и његове комунистичке лажне алтернативе.

Можете ли нам укратко навести основне тачке вашег програма? Које су главне унутарполитичке и спољнополитичке смернице вашег покрета? На које проблеме се највише фокусирате?

Наш идеолошки концепт стреми стварању државе која ће бити спој најдубљих сила и вредности традиције и новог пута данашњице. Будућу здраву и препорођену Србију видимо као домаћински уређену и сталешки-задружно организовану државу, која ће се простирати широм србских земаља, а које су данас листом посредно или непосредно окупиране. Наша идеологија се може назвати србским хришћанским народним социјализмом и изложена је у нашим Идеолошким основама и нашем Политичко-економском програму. Укратко, залажемо се за ауторитативну и хришћанску државну власт, за ослобођење и уједињење свих србских земаља, за парламент сачињен од представника професија а не демократских политичких странака које деле и свађају народ. Боримо се за аутентичну србску културу насупрот отровима којима непријатељи и окупатори трују наш народ. Боримо се за Европу нација уместо ЕУ-тамнице под америчким протекторатом. Боримо се за биолошку заштиту народа насупрот наметању мултирасног концепта. Као одговор владајућем капиталистичком злу, залажемо се за такву државну интервенцију у економији која ће настојати да се супростави диктатима глобалне финансијске олигархије, као и необузданој игри индивидуалног интереса. На тај начин, штити се социјална правда која је константно изложена ударима лихварске интернационале и њеног система дужничке економије, успостављеног захваљујући марионетским властима у земљи.

Колико је Православље важно Србској Акцији?

Управо је поменуто државно устројство за које се залажемо, усклађено са православним духом. Јер православно Хришћанство се налази у сржи србске културе и традиције. Сви наши владари, битке, великани из прошлости, све је чврсто повезано са хришћанским идеалом који је народ вековима оживотворавао у пракси. Али пре свега треба рећи да Хришћанство мора бити срж нашег живота, не само због доследности националној идеји и због верности идеалима наших светих и славних Предака, већ пре свега и изнад свега, зато што је Бог наших светих Предака, Бог Живи и Истинити, Који је људски род из љубави створио и коме је обећао Живот вечни на Небесима, где нема ни болести ни жалости ни уздисања, као плату за наше поштовање закона Божијег. А стремљење ка животу вечном, једина је суштинска животна сила која и свакој потенциjалној земаљској вредности, попут породице, брака, приватне својине, државе, социјалне правде, културе, образовања, народне одбране, итд., може дати прави и потпуни смисао.

Да би се разумео спој Србске идеје и Православља, мора се узети у обзир да је православни концепт црквеног устројства заснован на националистичком принципу. Дакле не шовинистичком или пак интернационалистичком, већ на саборности аутокефалних народних цркви, које имају јединство у догматима и канонима а различитост у обичајном изразу вере. Наша Србска Православна Црква, вековима је чувар србског идентитета и као самостална и предвођена јерарсима из народа, била је главни стожер националног окупљања снага, а често и предводник борбе за национално ослобођење. Она је сачувала наш словенски искон – наше ћирилично писмо и старословенски језик, који је до данас у богослужбеној употреби, као и древне обичаје које је христијанизовала. Православна Црква је чувала и неговала народно предање о Светом Сави и нашој великој средњевековној династији Немањић, као и о видовданском Косовском боју, у коме је наш цар Лазар на Косову пољу предводио војску која је својим страдањем спасила централну и западну Европу од исламизације. Косовска битка заузима посебно место у православном идентитету Срба, јер је представљена као увод у народно распеће и страдање због Христове вере и борбе против антихришћанског освајача. То страдање које води у Царство Небеско, надахњивало је генерације Срба у потоњим вековима ропства. Из генерације у генерацију, Срби су усменим предањем епске народне поезије о нашим средњевековним јунацима и великанима, уз херојски звук србских гусала, одржавали борбени дух. Тако су у дугом и суровом ропству под Турцима сачували свој идентитет и на крају поново изборили слободу.

И данас, у данашњим искушењима, хришћански дух је предуслов слободарства. Свесни смо да економског и политичког бољитка не може бити без промене владајућег духа у друштву. Другим речима, предуслов србског препорода јесте промена односа према основама на којима заједница почива. Темељ Система је сачињен од наше пасивности, малодушности, нашег кукавичлука и претеране везаности за уживања и материјална добра. Стога је православно-национална револуција једини одговор на постојећи хаос. Револуција духа, која ће изнедрити армију политичких војника – бораца против Система. То није никакав „повратак у прошлост“ већ понирање у сопство из којег се црпи снага и проналазе основне координате за деловање у савременим условима. То је дуг и тежак пут, али једини прави.

Како би сте оценили последњих 20 година, након пада комунизма у источној Европи?

Источна Европа је рушењем Берлинског зида само променила окупатора. Из комунистичке, ушла је у период капиталистичко-америчке окупације. Народи европског истока и даље немају своје истинске елите на власти, већ слуге Брисела и Вашингтона које духовно трују и економске израбљују народе. Али ипак, ми верујемо у националну револуцију и препород Европе.

Колико вашој организацији значи Европа? Да ли је по вама могућа сарадња међу европским националистима без уплива шовинизма? Да ли одржавате контакт са покретима и партијама из других делова Европе?

Противници смо ционистичког ЕУ концепта окупиране Европе. Насупрот томе, присталице смо истинске европске солидарности, јер живимо на европском тлу које нас судбински повезује са осталим Европљанима. Друго, индоевропски и хришћански идентитет, обележја су заједничке традиције свих нација нашег континента. Шовинизам је несумњиво непријатељ европског јединства и савезник је непријатеља Европе – исламиста и циониста. Размирице из прошлости и територијални спорови између европских нација морају се превазићи зарад европског јединства. То често није лако, али радује чињеница да такав дух разума све више преовладава. И ми се у том духу понашамо: не заборављамо наше жртве, али спремни смо да сарађујемо са разумним националистима чак и међу оним народима чији су представници кроз историју чинили злочине над србским народом. Наравно, само под условом да такви националисти не величају таква злодела и да немају шовинистичких територијалних претензија. Ипак, постоје и такви непоправљиви случајеви као што је хрватски „национализам“, који се темељи на србомржњи, јер је био и остао савезник муслимана и Шиптара у борби против Срба. Лета 1995, такав „национализам“ је уз помоћ америчких бомби извршио нови геноцид над србским народом. Тај „национализам“ се темељи на традицији геноцидног усташког покрета који је током Другог светског рата зверски истребио преко милион Срба, а притом је у својој пропаганди отворено пљувао на словенство, измишљајући како су Хрвати германског порекла. А и претечу тог усташког „национализма“ измислили су аустријски Јевреји, тако да је он по свим обележјима издаја Хришћанста и словенства, те представља страно тело на европском тлу, попут његових савезника шиптарских терориста и исламских екстремиста.

Иначе, Србска Акција је у контакту и сарађује са разним покретима и групама широм Европе, међу којима је најснажнија грчка Златна зора, чији је високи функционер недавно био гост на нашем београдском маршу. Од пољских организација имамо добру сарадњу и контакт са пољским Аутономним националистима и Свепољском омладином.

Какав је став Србске Акције према Пољској?

Пољска је велика словенска земља, а Пољаци храбар народ који је такође пуно страдао кроз историју. Све србске родољубе обрадовала је снажна подршка националиста широм Европе, а нарочито подршка која долази из словенских земаља попут Пољске, са којима нас веже језичка блискост и старословенски искон. Поготово што је подршка пољских националиста једна од најснажнијих које србски народ добија. То је за нас Србе показатељ величине пољског народа, са чијим националистима желимо и у будућности да градимо добре односе.

Какво је ваше мишљење о Четничком покрету и Јосипу Брозу-Титу?

Најпре да напоменемо да су појам „четник“ и четничка традиција ствари везане за вековну герилску борбу србског народа за слободу. У крвавим годинама Другог светског рата, било је код нас више покрета који су се позивали на четничко име. Званична четничка организација војводе Косте Пећанца, стала је уз владу ђенерала Милана Недића која је сарађивала са немачким окупатором у циљу борбе против комуниста, јер су комунисти са својим антинационалним деловањем претили да доведу до биолошког уништења србског народа.

Драгољуб-Дража Михаиловић је, за разлику од поменутог ђенерала Милана Недића и Димитрија Љотића (као старешине покрета Збор и незваничног идеолога Недићеве владе), био прилично идеолошки необразован и несвестан комунистичке опасности, што се манифестовало његовом првобитном сарадњом са комунистима, као и штетним ослањањем на лажне англо-америчке савезнике, уз залагање за либералну демократију. Устанак који је Дража, заједно са комунистима, повео против немачког окупатора 1941. године, показао се као јако штетан потез који је донео велику несрећу народу, с обзиром да је окупатор тада био у пуној снази и био у прилици да врши одмазде које су у смрт отерале преко 30.000 Срба за само неколико месеци. Када је то увидео, Дража Михаиловић је углавном престао са нападима на Немце и почео да сарађује са другим националним снагама у борби против комуниста. Али масонски и прокомунистички агенти у Дражином покрету стално су провоцирали сукоб са структурама Недићеве владе. За разлику од самог Драже, јако значајну улогу за србски народ имали су четници који су се борили у етнички мешовитим срединама, где је србски народ био изложен хрватско-муслиманском геноциду.

Што се Броза тиче, он је антисрбски злочинац чији је „устанак“ средином 1941. године угушен, и који је са својом бандом крајем исте године, акцијом србских националних снага, протеран из Недићеве Србије на западне србске територије које су окупирале хрватске усташе. Три године касније, Брозове партизанске јединице су уз помоћ Црвене Армије окупирале Србију. У првих неколико година комунистичке окупације, почињени су стравични злочини над србским народом. Стрељано је много интелектуалаца, угледних домаћина, свештеника и омладине, а све са циљем застрашивања народа. У деценијама комунистичке власти, режим је систематски радио на уништавању србске националне свести, а уз то је наметнуо неправедне републичке границе унутар Југославије, на штету Срба, а у корист Хрвата, Шиптара и муслимана (који су исламизовани Срби). Од 1945. године па до данас, у Србији постоји континуитет антинационалне псеудо-елите, тако да су и многи данашњи политичари, као и остали учесници јавног живота, биолошки или идеолошки наследници старих комуниста.

Мени лично се јако допала књига Драгана М. Сотировића, четника којег су нацисти заробили и послали у логор у Пољској. Он је одатле побегао и придружио се пољском покрету отпора, који се борио против нациста, Црвене Армије и украјинских националиста. После рата, преселио се у Француску и написао књигу „Европа на аукцији“, у којој је описао како су и Србија и Пољска издате од стране Савезника. Да ли је Драган Сотировић познат у Србији?

Драган Сотировић је несумњиво јако занимљива личност, а познат је само бољим познаваоцима прилика у Другом светском рату код нас, јер је он највећи део рата провео ван Србије. Правилно је закључио после рата да је поуздање Драже Михаиловића у западне савезнике била велика заблуда. Нажалост, многи емигранти остали су у тој заблуди све до деведесетих година, када је србски народ поново био изложен бомбама лажних савезника.

Какво је ваше мишљење о монархији?

Домаћински поредак, на који нас упућују наша србска традиција и православна вера, свакако подразумева монархијски облик државне власти. Срби су кроз историју изнедрили неколико династија које су спонтано изникле из народа, на таласу народне ослободилачке борбе, а и кад год је била слободна, Србија је била монархија. Народно подаништво миропомазанику Божијем представља и симболички и фактички чин народне сагласности са чињеницом да се кормило државно-народног Брода налази у Божијим рукама. Управо из тих разлога истинска монархија, са православним владарем на челу, јесте идеал државног строја којем тежимо.

Међутим, ми нисмо заговорници безусловне обнове било каквог вида монархије. Уколико је претендент на србски престо обична марионета у антисрбским рукама и пријатељ наших непријатеља, свесни смо чињенице да би једна националистичка, ауторитативна и функционална република била бољи избор од псеудо-монархије.

За крај, ваша порука нашим читаоцима.

Поздрављамо ваше читаоце и користимо прилику да још једном братски захвалимо свим пољским родољубима који се ангажују на подршци србском народу у борби за Косово и Метохију. Позивамо их све да истрају у борби за своју земљу и народ, те за нашу заједничку европску отаџбину.

Живела Србија! Живела Пољска! Живела наша словенска дружба!