Руски Империјски Покрет о срамном предавању Херсона, о издајницима из Кремља и дебаклу повампирене совјетоманије

13. новембар 2022. / Блог

Последњих месеци, очигледно је да је режим у Кремљу фокусиран претежно на проналазак излазне статрегије из текућег рата, и на упорне покушаје да се непријатељ умилостиви, односно да дође до помирења са западним „уваженим партнерима”. Војска је повучена из Харковске области, дозвољава се Украјини да извози жито, противничке снаге које су се груписале на чистини у степским крајевима Хероснске области, нико није напао, али су зато грађане трафостанице по Кијеву. На крају је Херсон без борбе предат, уз апсурдна образложења за јавност. Много је доказа и показатеља да последња дешавања на Херсонском фронту, немају никакве везе са борбеним ефектима и стратегијом, већ је реч о нечем сасвим другом. Ситуација је сада врло непредвидива и тешка, није више сигурно где су и да ли постоје „црвене линије” за Кремљ. Али све то не утиче на бодрост и мотив наших другова из Руског Империјског Покрета (РИД) и Империјског Легиона (војне формације РИД-а). Они се уздају у Бога, и од самог почетка су свесни да руски национализам има два фронта борбе. Један против НАТО циониста и њихових укро-сепаратистичких марионета, и други против издајника, либерала и необољшевика из Кремља. Империјски Легион се бори за праву Русију, штити руски народ од укро-сепарстиста колико то може, унапређује ратно искуство својих припадника, а својим одличним војничким држањем, јача свој углед међу руским родољубима и добро репрезентује идеологију коју исповеда. Вашој пажњи препоручујемо следеће редове из последњих саопштења РИД-а поводом актуелних дешавања:

„Херсон је још један велики руски град који Путин предаје украјинским сепаратистима. Изгледа да издајама у Кремљу нема краја. Нема те издаје коју Путин не би починио зарад омогућавања преговора са кијевским јеврејским кловном. Очигледно, о томе су недавно активно разговарали преговарачи Кремља са својим америчким домаћинима. Тајно, иза леђа руског народа, варалице спроводе своја мрачна недела. У почетку је дошло до предаје огромних руских територија – Черниговске, Сумске, а затим и Кијевске области. Потом је дошао ред и на предају непријатељу великоруске Харковске области, заједно са многострадалним Изјумом, за који је страдало много руских војника и где смо изгубили два наша империјска  легионара. А ево и Херсона. Града руске славе, који су створили и обновили царица Катарина Велика и кнез Потемкин. Цела Новорусија, некада пусто дивље поље под руком турског султана, трудом руских царева и руског народа претворена је у цветни врт, који су бољшевички окупатори предали бедницима – сепаратистима, који су својим хазарским симболима и бедним бољшевичким језиком загадили све земље Новорусије. А сада опет нови кремаљски бољшевици, наследници старих Џугашвилијевих злотвора, поново славе 7. новембар у Москви, дан велике јеврејске револуције, и поново предају руске градове са руским становништвом на одмазду зомбијима. 

Који су још докази потребни да потврде чињеницу да је Путинов режим искрено и грубо контролисан из регионалног комитета Вашингтон-Лондон и да игра по мелодији Запада? Колико је још руске крви проливене рукама Запада и украјинских зомбија потребно да би руски народ схватио да је понављање 4. новембра 1612. од виталног значаја? Да без овог подвига не само да не можемо победити, већ једноставно не можемо опстати као народ. На унутрашњем плану, врши се од стране власти, aктивно насељавање руских земаља милионима Азијатa, а на спољњем плану: предаја руских градова демонским сепаратистима. Оба процеса, не остављаку нам шансу за опстанак уз одржавање садашњег људождерског режима. Али Господ се не да поругати.

Совјетски наративи на ослобођеним територијама су пропали. Нису помогли Уљанови, бабе са црвеним заставама и бољшевички злотвори. Труле лешине.

Tоталитарно смеће је бескорисно. Труни и трује све около. Онај ко га истиче, прави велику глупост. Немогуће је борити се против украјинства истим оним гадостима које леже у његовом темељу. Зло се не може победити путем зла него путем добра, а совјетизам се мора испљунути.

Украјинству се можемо супротставити само руском царском идејом, која налаже да ствари називамо правим именима. Украјинство је политичко секташтво, и тзв. Украјина је антируски пројекат. Ако се та истина усвоји на државном нивоу, доћи ће победа. Ако се не усвоји, наставиће се са трпљењем срамоте и понижења. Надамо се да ће се збити првонаведени сценарио. И надамо се да ће предаја Херсона бити последњи ексер у ковчег русофобног режима.

Време одмазде ће доћи.“