Србска Aкција на Легету

05. септембра 2010. / Коментар

Овог септембра се навршава 96 година од битке на Легету, битке која је као свој једини циљ имала доказивање лојалности малене Србије својим великим пријатељима, као и онима који су се издавали за такве. У првом случају мислимо на Царску Русију за коју је, услед продора њених армија у Источну Пруску, евентуални упад 29. аустријске дивизије у Галицију могао бити кобан. У другом случају мислимо на Француску, која је, услед својих личних тегоба и потреба и приморала Русију да упадне у Пруску, као и Србију да пређе Саву. Овом жртвом, малена Србија се уздигла као одбрамбени бедем за две велике силе, Француску и Русију.

Но, чему овај увод и чему уопште још један текст посвећен херојима Тимочке дивизије? Многи ће рећи ради поноса и величине. Али не, управо супротно – ради срамоте и горчине! Јер своју народну прошлост не би смели да посматрамо као нешто што се гледа из далека, као кроз стакло у музеју. Она је можда не једини, али свакако најбољи путоказ за будућност и опомена трагично заблуделим генерацијама потомака славних јунака са Легета.

Јер, овогодишња прослава ове велике битке открива нашу потпуну срамоту. Споменик без грба Краљевине Србије на врху, којег су вероватно скинули и продали локални цигани; псовке и повици представника СУБНОР-а „да не желе да устану на кољачку химну“; представници власти који, уместо да стоје мирно пред сенима оних који су пострадали за њихову слободу, стоје по страни, у хладовини; званична спикерка која је невешто водила скандалозни програм прославе... Све то на најбољи начин показује нашу сурову стварност и срамоту.

У жељи да покаже да србски народ још није пропао и да у трагању за својим спасењем не треба оне који немају поштовања за јунаке из славне србске прошлости, активисти Србске Aкције из Сремске Митровице помолили су се на Легету за душе изгинулих ратника и поделили свој промотивни материјал онима који су знали зашто су били на том светом месту.

Слава херојима Тимочке дивизије!