„Слободна Европа" и „Време" о Србској Акцији

18. августа 2022. / Коментар

Антисрбски сорошевски медији „Слободна Европа" и недељник „Време" објавили су недавно три прилога о Србској Акцији и „србском фашизму" (један у „Слободној Европи", и два у „Времену"). Посебан мотив прилога у првонаведеном медију је и антируска пропаганда, а циљеви свих ових чланака јесу - клеветање нашег Покрета и плашење људи „злим фашистима", због чега аутори беже од аутентичног приказа наше идеологије и наших ставова, јер би у супротном, њихова пропагандна конструкција била истог часа срушена у очима читалаца. Баш као што је присутни новинар „Времена" био збуњен и разочаран на представљању Србске Акције у Клубу 451, јер је очекивао и прижељкивао да види људе који личе на негативне јунаке из стрипова, а видео је образоване, културне и ведре људе који имају своје идеале за које су спремни да се боре.
Поменути прилози, а нарочито наводи „стручних" консултаната попут Дубравке Стојановић, обилују немуштим критикама наше идеје, излизаним фразама и суштинским неразумевањем идеологије Трећег пута и наше мисли Збора. И није реч само о неразумевању већ и о неспособности разумевања од стране оних чија су срца затворена а разум помрачен.
Навешћемо илустративни пример.
Пишу да су међу главним тачкама наше идеологије: „екстремна религиозност, колективитет који прождире сваку индивидуалност и анти-европејство".
А истина је следећа.
Религиозност не може бити екстремна. Може бити доследна - схваћена као окосница погледа на свет и животно исповедништво, или пак површна религиозност - схваћена као породична реликвија или фолклорни привезак.
За сорошевце, хришћански поглед на свет је екстремизам, зато што су они остали затворени у зачараном кругу дијалектичког материјализма, док ми заједно са најумнијим људима повести човечанства, стојимо на становишту да је човек створен за непролазну судбину, те да се без Бога не може појмити смисао историје и смисао постојања човека. А богопознање се у својој пуноћи остварује кроз Богочовека Христа и Цркву Православну.
Из хришћанског погледа на свет, происходи и хришћански поглед на друштво заснован на органској мисли. Органска мисао, потпуно недокучива духовно закржљалим сорошевцима, заснована је на балансу између индивидуалног и колективног. Она не потире нити негира индивидуу, али увиђа чињеницу да је индивидуа - биће заједнице, и да нема просперитета заједнице уколико индивидуе не ускладе своје интересе са интересом заједнице. А тај интерес заједнице није прост збир конкретних
интереса чланова дотичне заједнице, већ сама заједница има свој интерес. Најмања заједница чији је покрет релевантан у људској историји, јесте нација која ствара државу као свој правно-политички израз.
А нема функционалне државе уколико није заснована на органској мисли, односно уколико њен народ није устројен као организована заједница. А како објашњава Учитељ (ДВЉ), нема организоване заједнице без домаћинског поретка, без заједничке мисли, без вере у заједнички пут и судбину и без топле љубави која из те мисли и те вере произлази. Када нема људске заједнице без тих предуслова, не може бити ни заједничке државе, већ само симулације државе, која представља протекторат у служби туђина, узурпатора и експоататора.
Из такве наше мисли, происходи концепт сталешке органске националистичке и хришћанске државе која своје житеље чини слободним политичког ропства и зависности занатским политичарима, мафијашима, медијима, страним амбасадорима, парламентаризму и капитализму. Данашње стање мондијалистичке окупације, јесте метастаза либералне демократије.
Што се тиче етикете „антиевропејства", и ту је по среди површност и затупљеност оних који такву етикету пришивају. Ми смо против Европске уније, против педеризације, исламизације и најезде туђинаца на европско тло. Против смо америчке и ционистичке окупације Европе, коју они здушно поджавају. Дакле они су анти-европљани а не ми. Они су етикета, халабука, површност, лаж, мрак, незнање и служење туђину. Ми смо призвани да будемо синови Светлости - деца Неба.