Шта очекивати од Трампове победе?

09. новембра 2016. / Коментар

Иако нас је пријатно изненадила изборна победа Доналда Трампа над крвожденим кланом Клинтон, Србска Акција сматра да не треба падати у еуфорију, јер су САД, без икакве сумње, и даље у чврстом загрљају банкара с Волстрита. Њихова моћ је можда пољуљана, али је и даље постојана. Њихов кандидат је била Хилари Клинтон, која представља глобализам, униполарни свет и наставак америчке глобалне хегемоније. Како запажа Александар Дугин, у условима када америчка моћ слаби у свим деловима света, победа Клинтонове би значила рат. Рат са свима који се противе америчком империјализму и боре се за мултиполарни свет уместо униполарног. Клинтонова представља онај светски поредак који је настао почетком 90-тих година прошлог века и зато нас радује њен пораз.

С друге стране, Трамп је у својој кампањи истицао концепт Америке која је усредсређена на себе, која одустаје од улоге светског завојевача и планова за глобалну доминацију. А таква Америка може постати не само партнер, већ и искрени пријатељ свим другим државама и народима. Међутим, поставља се питање: да ли је Трамп искрен у заступању таквог концепта, или је само прикривена марионета владара из сенке чија је улога да артикулише антисистемске ставове међу Американцима? Стога ћемо пажљиво пратити даљи развој ситуације. Видећемо за почетак, од којих људи ће Трамп формирати свој кабинет. Да ли од стандардних републиканских кадрова, који су и досад били потпора америчкој глобалистичкој политици, или од неких својих „кечева из рукава“ који ће заиста покушати да суштински пормене америчку политику.

Дакле, само време ће показати да ли је Доналд Трамп искрени противник досадашњег америчког система и глобализма. Али чак и да је тако, треба имати на уму да је председник САД само једна полуга моћи ове хипердржаве, и да председник без пратећег логистичког, бирократског и медијског система, не може много. Притом нас, наравно, пре свега занима спољна политика коју ће Трамп заступати, то јест однос са Русијом и евентуална промена америчке политике на Балкану. Радује нас, у том погледу, разочарење, неспокојство, па чак и страх Шиптара и муслиманског режима у Сарајеву, чија окупација србских земаља битно зависи од безрезервне подршке коју добијају од злочинаца из Вашингтона. Радује нас разочарење и збуњеност грађански оријентисаних аналитичара, либералних љубитеља америчке демократије, србофобних заговорника „људских права“ и свих белосветских глобалиста. Но, ипак, не смемо заборавити да је Америка држава која се ослања на своју политичку рутину, која се упркос променама у Белој кући већ деценијама придржава устаљене политичко-војне доктрине. Стога је тешко поверовати да ће Трамп на том плану моћи нешто брзо и драстично да промени, чак и ако то искрено жели.

Радује нас и чињеница да је две трећине белих Американаца, упркос невиђеној медијској пропаганди, спремно да гласа за кандидата који јавно заговара боље односе са Русијом, који се противи најезди муслимана и критикује досадашњу америчку спољну политику. Били смо обрадовани, али не и изненађени вешћу да је Берни Сандерс – лажни антисистемски кандидат, левичарска „икона“ и узданица „антифа“ олоша – подржао Хилари Клинтон. Још нас радује и то да прокламовање „екстремистичких“ ставова, победом Трампа, постаје у још већој мери легитимно. Јер ако један „екстремиста“ може постати председник у земљи која је „колевка модерне демократије“, онда свака оптужба против националиста широм света за наводни екстремизам, постаје све смешнија и неозбиљнија.

На крају, морамо истаћи да недавно Вучићево понизно извињавање Клинтону и незванична подршка коју је пружио, уз донирање средстава за њихову кампању (наравно из буџета Србије), осим што је неописиво љигав чин који приличи само моралном гмизавцу и изроду, такође је и неодговоран чин у смислу државних интереса Србије. Јер треба очекивати да ће све антисрбске лоби групе у Америци сада почети да истичу чињеницу да је званични Београд подржао пораженог Трамповог противкандидата. Али надамо се да победа Трампа ипак значи позитивну промену и да свет заиста може постати боље место. Ипак, јасно је само једно: он више никада неће бити исти.