Стари харач подупрет „напредњачким“ паразитима

07. септембра 2014. / Коментар

Уместо да градски превоз буде бесплатан, право наплате његовог коришћења од пре неколико година, на директан начин добили су власници фирми основаних ради прања новца и подизања свенародне пљачке на виши ниво. Читав подухват зачињен је учешћем повампиреног турског фактора, који готово на свим пољима у овдашњем друштву показује перфидну и агресивну намеру да припреми терен за свој повратак на србско тло на велика врата. Наиме, турска фирма „Кент карт“, већински је власник фирме „Апекс“, која стоји иза „Бус плус“ система.

Медијским притиском и застрашивањем током протеклих дана и недеља, актуелни властодржци у Београду увелико унапређују дело својих претходника у циљу афирмисања пљачкашког и у народу омраженог „Бус плус“ система наплате карата у градском превозу.

Наиме, градски превоз већ одавно није доступан свима. Он више није ни јефтин, а требао би бити бесплатан. Градски превоз не сме бити ствар личног избора, већ мора бити схваћен као основна животна потреба нашег народа, јер због велике густине становништва и других физичко-географских ограничења простора у коме живимо, више није могуће све своје потребе задовољити у непосредној близини места становања.

Као што је познато, Градско саобраћајно предузеће (ГСП) представља јавно предузеће. Оно је као такво у власништву народа и финансира се из буџета локалне самоуправе. Буџет локалне самоуправе попуњава се порезом који на разне начине плаћа наш народ. Тако да се може рећи да сте карту за превоз већ платили а да то нисте ни приметили. Сваки пут када купујете, продајете или ако поседујете неку имовину, ви плаћате порез. Чак и када купујете саму карту за градски превоз, део тог новца (оних 20% ПДВ-а) одлази у разне државне фондове, па и у фонд из кога се финансира ГСП. Коме ви онда заправо плаћате у возилима јавног превоза?

Услугу превоза наплаћује приватна компанија која нема никакве везе са организацијом и обављањем услуге превоза, коју обавља јавно предузеће ГСП. Одређени проценат, наводно, добија превозник, а онај већи за себе узима компанија „Апекс“, која стоји иза „Бус плуса“. Како уговори између града и ове фантомске компаније нису баш доступни широј јавности, можемо претпоставити да државно предузеће ГСП од те наплате нема никакве користи. Како онда оно и даље функционише, одакле новац за нова возила, бензин, плате радника и техничко одржавање? Ова средства долазе из буџета града Београда који, наравно, ви пуните сваки пут када купите или продате нешто.

Поред пљачке грађана ту су и други недостаци актуелне организације нашег јавног превоза. Наиме, компанија која наплаћује превоз има могућност да његовим током и управља. Овде се заправо ради о некој врсти неформалне приватизације која је извршена на тај начин што је руковођење јавним предузећем, које формално-правно остаје и даље у јавном власништву, препуштено приватној фирми. Ово сада већ приватно предузеће, које ми финансирамо кроз порезе, жели пословати на економски одрживим основама па тако жели редуковати оне линије на којима се не остварује довољна наплата карата. А то ће погодити житеље мањих приградских насеља која због свог малог броја становника нису у стању да током целог дана пуне возила градског превоза. Тако да ће овим мерама многи људи изгубити могућност путовања по потреби, па самим тим и слободу кретања на неки начин. Да не помињемо и то да монополистички статус власника „Бус плус“ система, који узрокује недостатак конкуренције, нарочито штетно утиче на квалитет градског превоза, у сваком смислу. Нису ретки ни случајеви када контролори физички или психички малтретирају путнике, уз ангажовање полицијских ресусра како би се несметано остваривао профит узурпаторских фирми.

Уместо, дакле, да градски превоз буде бесплатан, право наплате његовог коришћења од пре неколико година, на директан начин добили су власници фирми основаних ради прања новца и подизања свенародне пљачке на виши ниво. Читав подухват зачињен је учешћем повампиреног турског фактора, који готово на свим пољима у овдашњем друштву показује перфидну и агресивну намеру да припреми терен за свој повратак на србско тло на велика врата. Наиме, турска фирма „Кент карт“, већински је власник фирме „Апекс“.

У сваком случају, није тешко закључити да би зарад социјалне правде и добробити нашег народа, систем „Бус плус“ морао бити укинут, а превоз постати бесплатан, односно да се финансира од новца који већ дајемо држави.

То су сасвим довољни разлози да не ћутимо и да свим средствима борбе против „Бус плус“ система покажемо капиталистичким изродима да нисмо њихове „овце за шишање“, као и да не желимо тајкунско-турски харач у србској земљи!