Суштина и циљ постојања квазипатриотских култова

09. маја 2022. / Коментар

„Борба против нације у СССР-у се води свих ових 25 година у разним облицима: кроз затирање појма нације и његову замену појмом - народ; кроз искорењивање национализма - љубави према једнокрвној браћи, и његову замену сурогатима попут патриотизма, односно љубављу према земљи; кроз уништавање садржаја нације, њеног духовног темеља, њених корена у прошлости, њене свести; кроз уништавање национале елите и стварање неподношљивих услова за живот; кроз замену руске културе (верске, националне, монархистиче, стваралачке) „совјетском културом“ – националном по форми (само по форми), социјалистичком по садржају (а садржај у култури је све!). Културне вредности руског народа из прошлости, дозвољене су дозирано, у равни са најбољим делима страних култура, само за личну и привремену употребу: у СССР-у нема терена за ново руско културно стваралаштво."

Ово су речи знаменитог руског емигрантског националистичког идеолога - Константина В. Родзајевског из 1937. године. На његове речи, надовезали би смо мисао Црњанског да је „патриотизам илузија бившег времена, сентиментална, неодређена форма и не расна." Овде он има у виду истицање појма „патриотизам" уместо појма „национализам", који је звучнији, лепши и конкретнији. Зато сваки антинационални режим (левичарски или либерални), у својој борби против националног духа, подмеће одређени сурогат ради симулације и спутавања националистичких надражаја у народу. Тај сурогат је у СССР-у био „сојветски патриотизам", односно култ „совјетске отаџбине", који су јељциновско-путиновски режими суштински одржали и у Руској Федерацији, под називом „русијанског патриотизма". И на совјетски и на русијански „патриотизам", могу да се односе горња слова Родзајевског који прецизно и упечатљиво објашњава суштину ових квазипатриотизама.
‌
‌Узгред, данас је „Дан победе", а заправо дан пораза, односно дан када је једног окупатора заменио други - совјетски или амерички. Совјети и њихови капиталистички западни савезници, заједнички су тријумфовали. Без обилне и вишестране помоћи са Запада, Совјетија би била самлевена.
‌Иако пропаганда Кремља представља супротно, данашња руска борба Донбасу и Украјини против украјинствујућих сепаратистичких изрода, нема никакве везе са совјеткском (тачније совјетско-америчком) борбом у Другом светском рату. Разлог је крајње једноставан. Републику Украјину су створили Совјети, извршили су насилну дерусификацику (украјнизацију) њеног становништва и припојили јој Донбас и Крим, да би та иста Украјина данас била оруђе и ударна песница САД и осталих (ондашњих) западних совјетских ратних савезника. Савезника у борби против Немаца, против којих је ономад вођена западна либерал-демократска пропаганда, на исти начин, како се то данас чини против Русије.