Толкин, мит о хобитима и национал-револуционарни идеализам

18. јануара 2023. / Блог

Читаоци у Британији, 1997. године прогласили су роман „Господар прстенова” за највеће књижевно дело ХХ века написано на енглеском језику. Толкин је несумњиво међу најпопуларнијим писцима протеклог века, али је најчешће погрешно схваћен. Његово књижевно стваралаштво се од стране обичних читалаца најчешће погрешно сматра некаквим „бекством од стварности”. Међутим, Толкинова дела се снажно односе на свет у којем је он заиста живео и то никако није био пуки свет рођен у његовој машти. Наиме, Џон Роналд Руел Толкин, сматрао је свој књижевни рад нечим што је у тесној вези са актуелним светским збивањима. Може се рећи да је Толкин несхваћен човек јер је он митски човек. Он је мит схватио на начин на који његови критичари до данас нису схватили. И управо је то неразумевање извор њиховог неразумевања његових дела. Јер за већину модерних критичара, мит је само још једна реч за лаж или неистину, нешто што је инхерентно и неистинито. Али за Толкина, мит је имао супротно значење. То је био начин да се одређене духивне истине изразе у облику који је пријемчив многима.

Вероватно многи читаоци књига Џ.Р.Р. Толкина знају да је он био хришћанин и да му је вера била изузетно важна. Свакако, не схватају сви да су његова књижевна дела прожета хришћанским идејама и симболима. Па тако, постоји темељно хришћанска порука „Хобита” скривена иза сплета бајки и ликова. Дакле, нешто много више од обичне дечје приче. У најдубљем слоју значења, то је прича о ходочашћу ка благодати, о духовном сазревању главног јунака, о његовој иницијацији и преласку из незнања у знање, а од грађанских порока у херојске врлине. Дакле, „Хобит” представља тајанствено дејство Божијег провиђења по јеванђелској максими: „Где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше“. Речи које је Толкин рекао о „Господару прстенова” несумњиво се односе и на „Хобита”: да је суштински реч о религиозном делу. То је и традиционалистичко дело, и зато је мотив Хобита, популаран код национал-револуционара у разним земљама.

Шта је то због чега се национал-револуционарни активисти поистовећују са измишљеним светом, то јест, због чега их он фасцинира? Толкин је у своје романе укључио моћан сплет више или мање јасних референци и поређења, укључујући верске, друштвене, али и економске или психолошке. Шарени описи путовања Билба, Фрода и њихових пратилаца упућују на људско понашање уопште, а посебно добро илуструју људску природу суочену са изазовима, претњама или наизглед неизбежном смрћу. Ту се јасно види колико је идеолошким и свесним националистима блиска веза братства и упорности у остваривању циља, чврстине пред надмоћном непријатељском снагом, пред којом је катастрофалан пораз наизглед био неминован. Јер Хобити су као ми. Ми, који нисмо хероји, већ обични људи, са својим слабостима и несавршеностима. Обични људи који су, међутим, пред опасношћу, одлучили да крену у херојску борбу против демо-либералног режима, попут Фрода који је одлучио да се бори против Сауронове моћи само са малом групом верних пратилаца, са свешћу колико болно ова битка може да се заврши. Ми смо националистички хобити, суочени са демо-либералним Мордором. Бранимо наш Округ од тираније демократије, капитализма и Новог светског поретка. Ми смо мала армија оних који се нису плашили привидне свемоћи Система и нису ишли у труле „компромисе“.

Национално-револуционарни начин борбе, доктрина Трећег пута, моћ Идеје – све се то преплиће са Толкиновом лепо приказаном борбом између сила добра и зла. Поред племенитих, храбрих, праведних дела, ту су и описи обичне подлости, користољубља, суровости и глупости, што је, као и неразумевање од стране других, прикривено или отворено непријатељство – све оно са чим се суочава онај који се одлучује на храбар корак придруживања армији политичких војника који се суочавају са снагама демо-либерално режима. Мордор, као алегорија овог режима, заправо је застрашујуће реалистичан приказ савременог глобализованог света, са набујалим пороцима, свемешањем и светским хегемоном који напада и окупира независне земље и потлачује нације.

Дакле за нас – следбенике националне револуције и трећепуташког поретка, укорењене у традицији беле хришћанске Европе, Толкинова дела су својеврсни светионик који осветљава мрак савременог света, као и подстицај и утеха за оне који се упуштају у борбу против демо-либералног Саурона, који је често невидљив широј јавности. Aли идемо храбро! На путу наилазимо на препреке, спотичемо се, понекад паднемо. Али увек морамо да устанемо! Неупадљиве, али борбене и упорне хобите, није било лако уништити. Неће бити лако ни са нама!

Пратећи путовање хобита, схватамо да то није само прича о убијању немани који пустоши бајковиту земљу, већ о нечем много важнијем: о убијању немани који пустоши наше душе. Па хајде да кренемо у стопу са хобитовим стопама и кроз читалачко ходочашће, пронађимо благо које је Толкин сакрио у свом роману.

Извор 1)

Извор 2)