Трагедије у фабрикама као огледало режимске капиталистичке политике

11. марта 2023. / Коментар

Вучићеви ,,страни инвеститори" одговорни су за недавне смрти двеју радница, у фабрици Леони у Краљеву и фабрици Астер текстил у Нишу. Најпре је радница фабрике Леони из Краљева преминула након повреде на раду, да би 10 дана касније радница фабрике Астер текстил преминула од инфаркта, иако је надређенима напомињала да се лоше осећа и да мора до амбуланте, а надређени да јој нису дозволили да оде са посла. Ове две трагичне смрти само су нови у низу злочина и инцидената који се годинама дешавају у страним фабрикама у Србији, чијим власницима је, да би уопште отворили своја постројења овде, дата огромна количина народног новца, као и друге привилегије. Тајкунизација, приватизација, уплив страног капитала и тзв. ,,инвестиција" након 05.10.2000, условили су да се народна имовина опљачка, да се србске фабрике и индустрија униште, да домаћи тајкуни профитирају на народној несрећи, а да затим и страни капиталисти уђу на србско тржиште по условима које сами диктирају. Права радника су сведена на минимум преписивањем закона о раду из западних земаља, репрезентативни синдикати не предузимају ништа поводом тога, а и сами радници, који раде и стварају у атмосфери страха коју креира Вучић са својим газдама, као да немају мотива и храбрости да се супротставе режиму и режимској погубној економској политици. Тзв. ,,страни инвеститори", на рушевинама србске индустрије отворили су своје фабрике познате под колоквијалним називом ,,шрафцигер индустрија". А све издајничке владе почев од 05.10.2000, субвениционисале су долазак таквих страних капиталиста давајући им субвенције, а у томе предњачи режим Александра Вучића који чини све да би обезбедио боље услове, не србском раднику, него страном капиталисти - 10 000 € по запосленом у џеп газда страних компанија, бесплатно земљиште, повлашћену цену енергената и друге привилегије. Када ,,инвестотори" узму све што им се нуди у виду ,,субвенција", фабрике затварају, премештају у друге државе, а стотине радника остају без посла. Права србска држава треба да помаже србског радника, а не страног капиталисту, србска држава треба да обезбеди амбијент у којем радник неће страховати за кору хлеба и за будућност себе и своје породице, за свој  живот. Али да бисмо такву државу створили, управо србски радник и сељак морају бити ударна песница која ће задати снажан ударац издајницима и страним окупаторима и изборити се за свој хлеб и слободу!