Упокојење владике Милутина и хајка на Свето причешће

31. март 2020. / Коментар

Прексиноћ се у Господу упокојио преосвећени Епископ ваљевски Г. Милутин, који је био међу зараженима корона вирусом, а био је и дугогодишњи плућни болесник. Иако ће неки и сада сигурно истицати негативне стране владике Милутина, попут прилично пасивног држања при срамном потапању Ваљевске Грачанице, ми чврсто верујемо да је почивши владика, задобио рајско насеље. Наиме, упркос пошасти заразе, он није одложио редовну исповест свештенства своје епархије, при чему је по својој прилици и заражен. Неко ће рећи да се понео небрижно. Можда и јесте, али је пре свега угрозио себе а не друге. Показао је да се за разлику од многих не боји смрти и да је духом усмерен к Небу.

Сада ће овај тужни догађај (који за нас верне представља - радосну тугу), сасвим сигурно пробати да искористе овдашње армије безбожника, иако огромна већина од стотина до сада заражених особа у Србији, нема никакве везе са црквеношћу. Нека испитају како се нпр. заразила њихова наркоманка Биљана Србљановић, уместо што недељама воде бесомучну хајку против Свете тајне причешћа, које није и не може да буде нити извор нити преносник било какве заразе. О томе непоколебљиво сведочи двехиљадугодишње искуство Цркве.
Ако се неко ипак поколебао услед разбољевања и упокојења владике Милутина, онда није ни имао правилно помање Свете литургије и Светог причешћа.

Стога, понављамо:

Постоји један посебан вид погрешног третирања Светог причешћа. Ту се ради о ставу да је оно једино лек за којекаве болести, душевне и телесне, и ништа више од тога. Међутим, причешће нема ,,магијско" својство које многи прижељкују. Многи мисле: ,,мало поста, причестиш се и болест нестаје". Не иде то тако... Узмимо за пример Светог Саву, који се упокојио болестан у Трнову, Светог Нектарија Егинског који се упокојио у болести од рака (иако је молитвом Господу многе исцелио управо од те опаке болести), и узмимо за пример низ других светитеља који су били често болесни иако су се редовно причешћивали. Дакле, треба дићи глас и против сујеверне маште многих да је причешће гарант телесног оздрављења или неразбољевања. Наравно, причешће јесте и фактор који утиче и на здравље тела, и то је много пута потврђено. Дакле није гарант оздрављења и неразбољевања, али по правилу утиче благотворно и на здравље душе и тела.

Али циљ причешћа је пре свега сјединити се са Христом и већ овде на земљи окусити Царство Небеско, чиме се исто и задобија.

Дакле, причешћивање телом Христовим и крвљу Христовом, није примарно лек за болести тела, већ примарно лек којим се стиче бесмртност!