Век од страшне ноћи - 3/16 – 4/17. јул 1918. године

16. јула 2018. / Коментар

Навршило се тачно стотину година од оне страшне ноћи, у којој се, у Јекатеринбургу, догодило у историји човечанства беспримеран злочин – беспримеран по својој суровости, по реткој злоби која се у њему пројавила и, нарочито, по последицама погубним не само за Русију, него и за цео свет. Како је истицао знаменити руски загранични архиепископ  - Аверкије Џорданвилски, сасвим је погрешно гледати у овом страшном злочину тек некакав чисто политички чин, а прослављање Свете царске породице третирати као бављење политиком.

Како би даље владика Аверкије рекао, то је чин мистичан, који има дубоки и страшни тајанствени смисао. И то мистично значење ми увек морамо имати у виду и памтити га, како бисмо правилно оценили све што се збило у Русији као и све што се последњих стотину година збива у свету.

Свети праведни Јован Кронштатски говорио је да, „посредством владара Господ чува добробит царстава земаљских и, особито, добробит свете Цркве Своје, не допуштајући безбожним учењима, јересима и расколима да је обузму. И највећи светски зликовац који ће се појавити у последње време – Антихрист – неће моћи да се појави међу нама због самодржавне царске власти која задржава срамотно и бесловесно учење безбожничко. Апостол говори да се Антихрист на земљи неће јавити све док буде постојала самодржавна царска власт. Већ дејствује тајна безакоња, каже он, али неће се окончати све док нам се не одузме Онај Које Задржава: А тада ће се јавити безаконик, којега ће Господ Исус убити духом уста Својих (2. Сол. 2,7-8).“

Тако је говорио овај нововековни руски светитељ, и заиста, после рушења руске православне царевине и уопште, рушења европских хришћанских монархија, убрзани су сви деструктивни процеси. Масонске закулисне антихришћанске силе, путем својих отрова: комунизма и либерализма, кренуле су ужурбано у духовну, културну и политичку окупацију човечанства, а са циљем утирања пута библијском Антихристу. У модерно време, таква тенденција постаје све израженија и генерално из деценије у деценију, већина ствари у свету мењају се нагоре. Одавно се подривају сва некадашња религијска и морална животна начела, и распламсава свеопште одступништво.

Задатак самосвесних православних националиста и монархиста у данашњици и сутрашњици, јесте да се не смеју никако уљуљкавати и настојати да увере и себе и друге како је све око нас и у свету мање - више нормално. Голгота савременог Србства посебно нас опомиње да не смемо запасти у такву заблуду, већ се морамо борити, најпре да сачувамо себе и ближње од сваког антихришћанског утицаја, а затим и да се удружено боримо за освештане идеале – за ослобођење и благообразно устројство отаџбине.

Стога, попут руских сабораца, и ми србски праволавни националисти, молимо Светог цара Николаја – спасиоца Србије у Првом светском рату, као и остале наше свете царске мученике да за нас Србе узнесу молитву пред престолом Божјим. Исто тако и за Русију, па и за цео савремени свет, чија је судбина тако очевидно повезана са судбином Русије, коју је Свети Јован Кронштатски назвао – подножјем престола Божијег.