Велики рат и идеологија новог национализма 

11. новембар 2022. / Коментар

Милитаристички дух Великог рата, снажно је утицао на формирање нових националистичких покрета у Европи. Покрета Трећег пута. На пример, ветерани из ардитских јединица постали су окосница италијанског национал-револуционарног покрета, а естетика какву је на подлози њихове војничке субкултире развио велики Габријеле Д'Анунцио, постала је нераскидиво везана за покрет новог национализма. Иначе, Д'Анунцио, који је први увео у употребу идеолошко-политичко униформисање и идеолошко- политичку употребу римског поздрава, имао је снажну инспирацију управо у србској борби током Великог рата и уопште у величанственој србској ратничкој традицији. Па и свој италијански род, он позива да буде снажна борбена фаланга попут србског рода. Јер објективно, италијански јуришници - ардити, уз сво поштовање, не могу се поредити са огњеним борбеним духом и подвигом четника војводе Вука, Танкосића и другим славним србским јединицама и ратницима.

Иначе, представници новог национализма у Срба, у међуратном периоду, јесу наравно уздизали јуначки дух славне Србске војске из Великог рата, али нажалост због југословенства и подсвесног синдрома бојазни да се ни случајно не увреде лажна браћа, узор србског херојског ратништва из Великог рата није био изражен онолико колико је то могао и требао бити. А то је била тако блистава епопеја херојства, подвига и деце прегалаштва да је неодољиво инспирисала поменутог Д'Анунција - зачетника новог национализма у Италији, ратног хероја и славног то песника. Као што рекосмо, он је у својим политичким и идеолошким подухватима био значајно инспирисан управо србском традицијом коју је изванредно познавао. Током Великог рата, фасцинирао га је дух који надахњује србске ратнике, који су снагу и херојски идеализам црпели из славних периода народне историје и подвига народних великана. Сведочанство о таквој инспирацији представља његова поема Ода народу србском (Ode alla nazione serba), написана 1915. године. Д’Анунцио је чак начинио посебни својеручни рукопис Оде, и уз неколико штампаних издања исте (о свом трошку), послао србском краљу Петру I Карађорђевићу. 
 
У Србској идеји, Д’Анунцио препознаје народну чежњу за славном епохом прошлости (Немањићком Србијом), као и несаломиво и узвишено надахнуће таквим националним „изгубљеним Рајем", који упркос вековној дистанци, несмањеним жаром и даље крепи нове синове нације и подстиче их да незадрживо стреме ка оваплоћењу древног идеала у свом времену. Оно што је за србске ратнике и србски народ представљало наслеђе Немањићке Србије, то је за Д’Анунција и његове италијанске следбенике наслеђе Старог Рима, које он иначе у својој Оди, надахнуто приписује и србској средњевековној држави. 
Држави, чија су стратократија (милитаризам) и теодулија (богољубље), узор у савременој борби србских православних национал-револуционара.