Вучић као непријатељ државе Србије

22. априла 2018. / Коментар

У недостатку аргумената, а услед све дубљег и огољенијег срљања у издају Алeксандра Вучића, његови квазипатриотски „ботови“ све чешће прибегавају монструозној тези по којој су сви они који се противе режимској издајничкој политици, заправо непријатељи државе Србије, а која је пак, - како наводе - „једина оружана сила која може ослободити Косово“. Неспоран је такав идејни карактер државе, али „ботовски“ лажови и манипулатори чине заиста велику злоупотребу поистoвећујући Вучићев бандитски и издајнички режим са државом Србијом.

Наиме, нико ко разобличава Вучића са националног становишта није позивао на било какво дезертерство, дефетизам или било шта слично, напротив. Ако пак кажемо да „Вучић није наш председник“ појам „наш“ није везан за статус „de iure“ већ је то симболички израз гађења према чињеници да се такав изрод и штеточина налази на позицији шефа државе. Наиме, Вучићев режим је крив што злоупотребљава државне органе, и што краде, деградира и урушава државу Србију на најразличитије начине. Спољни непријатељ србског народа своје антисрбске планове у значајној мери реализује кроз актуелни антисрбски режим и то је непобитна чињеница. Уз то, Вучићу је као марионети „сломљена кичма“ до те мере да чак и на плану глумљења некакве борбе за Косово, он мора да убрзано и нашироко скраћује простор стално привлачећи себи линију до које сме да иде. Ту мислимо и на фамозне перипетије око бесмислице под називом „ЗСО“, као и на то да још увек није реализована најављена одлука о напуштању Харадинајеве тзв. Владе Косова од стране Вучићевих „србских“ посланика. Дакле, Вучићевог потрчка Марка Ђурића хапсила је, тукла и понижавала тзв. Влада у којој и даље учествују и Вучићеви посланици. Тако да како год да посматрамо на ствари, изрод Вучић и његова „напредна“ криминална и издајничка банда јесу управо кључни фактор који понижава и брука државу Србију и који је њен непријатељ. Јер, како назвати онога ко је потписао срамни тзв. Бриселски споразум којим се предвиђа гашење Србије на тлу њене јужне покрајине? Или како тумачити Вучићеву фанатичну борбу за наметање изопачењаштва Србима, или како тумачити најзадртије заједничко ангажовање са Сорошевом фондацијом у погледу тзв. „унапређења положаја Рома“ и сличних деструктивних идеја и планова? Трагикомичне су оптужбе на рачун Вучићевих критичара да су сорошевци, кад је заправо сам Вучић највећи сорошевац у Србији, са којим се по штеточинству може поредити само његов пријатељ и савезник Мило Ђукановић.

Као један од морбидних аргумената којим правда најављени завршни чин издаје србског Косова и Метохоје, Вучић иситче како „Србија без Немачке не може да опстане“, алудирајући на то како ће се немачке фирме наводно повући из Србије уколико Србија не буде потписала „правно обавезујући споразум са Приштином“. Међутим, данашња Немачка (тачније њена мондијалистичко-капиталистичка врхушка) засигурно се неће одрећи таквог привилегованог статуса који у Србији ужива. Јер нигде стране фирме не добијају такве субвенције нити било где у Европи могу као овде да тлаче јефтину радну снагу. Камо среће да се одрекну стране фирме тих „мука“. И камо среће да имамо озбиљну власт која би штитила народ, уместо што га кљука пропагандним лажима како је Србија зависна од злокобне и пљачкашке ЕУ. Оваквим лажима, осим што штити своје иностране менторе, Вучић штити и тајкунско-криминални миље у Србији (са којим је и породично везан), јер јасно је да уколико би се конфисковала сва нелегално и неморално стечена имовина у Србији, било би сасвим довољно новца за аутохтони препород србске привреде.

Даље, Вучићеве паралеле са Прагом и Кенигсбергом су тек дегутантнне и скандалозне. То је потпуно исто као да је нпр. казао глупост да је „Земун био у саставу Хрватске, а сада није, па тако ни Косово не мора бити у саставу Србије“. Али држимо да су овакви Вучићеви екстремистички испади штетни и проблематични и за саме „ботове“ који морају изнова да перу и бране лик и дело свог газде. Ипак, не либе се они да кажу како ето, Вучић није увео санкције Русији, није увео Србију у НАТО итд. И шта сад? Када дође и то на ред, хоће ли нам тада рећи „ботови“ да су, ето, ипак Војводина и Рашка остали део Србије, а иако је увео санкције Руисји, Вучић ипак није послао трупе у рат против ње. То је та изопачена „ботовска“ логика коју смо прозрели и презрели, јер издаја Косова  или сподоба  попут Ане Брнабић на највишој државној функцији, нису ништа мање изругвање држави Србији и србском народу од евентуалног чланства у НАТО или увођења санкција Русији. Уосталом, фанатично Вучићево залагање за чланство Србије у ЕУ ни у чему се не разликује од злословља оних отворених НАТО лобиста.

Оптужују нас „ботови“ даље, да неосновано прејудицирамо Вучићев став о Косову, или да пак искључујемо могућност његовог преумљења. Ми као хришћани заиста теоретски не можемо да искључимо његово преумљење и покајање, као што се теоретски не може искључити ни преумљење других злотвора попут Харадинаја, Тачија или Мила Ђукановића на пример. Али такве ствари, такви духовни заокрети, јако ретко бивају. Ми морамо оперисати са реалним и постојећим стварима и чињеницама. А чињеница је да ми ништа не прејудицирамо него само запажамо и слушамо шта се дешава и шта сам Вучић потпуно отворено без било каквог увијања најављује. Као што је одбацио идеју „замрзнутог конфликта“ и ставио до знања да је чврсто опредељен за потписивање „правно обавезујућег споразума о свеобухватној нормализацији односа између Приштине и Београда". А тај споразум ће за Вучића представљати у потпуности фактичко признање независног Косова и отварања пута да се ова лажна држава учлани у Уједињене нације и друге међудржавне савезе. Наиме, како и сам Вучић сада каже, тај споразум ће предвиђати да „Србија има решено питање граница“.

Као што смо у више наврата и истакли, ми желимо да у повољним историјским околностима, границе Србије буду проширене на све директно окупиране србске земље, али Вучић који неуморно брука државу Србију, очито говори о додатном смањењу постојећих граница, односно о одрицању од Косова и Метохије. Стога, морамо као народ коначно реаговати адекватно и одлучно рећи да не прихватамо издају и окупацију! Јер, све док Срби не признају окупацију и боре се за Косово и Метохију у саставу Србије, пројекат лажне државе Косово, неће и не може успети.