Живела слободна Сирија!

04. септембра 2013. / Коментар

Несарадња са ММФ и СБ можда не делује као довољан разлог за напад на неку државу. Међутим, ове институције глобалне финансијске олигархије ће имати приличну корист када се нове, „демократске“ власти у Сирији буду задуживале, гарантујући повраћај позајмљеног новца рекама, изворима и рудним богатствима којима располаже Сирија. А увођење шеријатског права и уништење православних хришћана Сирије један је од главних мотива исламских побуњеника да воде овај крвави рат, у коме користе сваку прилику да убијају православне свештенике и вернике.

Да ли сте икада размишљали о томе да посетите Сирију? Ако сте били тамо, имали сте прилику да видите како изгледа живот у једној од последњих слободних држава света. Ако нисте, остаје вам само да се надате да ће Сирија остати слободна, док се не стекну неки повољнији услови за посету. На жалост, већина нас сазна какав је био живот у некој држави тек онда када њој и њеном народу запрети нестанак са политичке карте света. Са политичке, али и туристичке карте света, пре око једне године нестала је Либија Муамера ел-Гадафија. Негде у пустињама своје земље нестао је и сам Гадафи. Теоретски, Либија је још увек тамо где је некад била. Међутим, сада има „демократски изабрану“ власт, а њеном територијом крећу се локалне племенске паравојске, борећи се за превласт.

Ако би мало дуже размишљали на ову тему, врло брзо би нам се наметнуло неколико питања. Ко и због чега уништава ове државе? Ко и зашто убија њихове вође? Да би смо дошли до одговора морамо прво видети чега то има у овим државама и по чему су оне толико различите од остатка света. Либија је, примера ради, била једна од земаља са изузетно развијеним системом социјалне правде. У Либији нису постојале приватне стране банке. Новац се могао позајмити у државним банкама и то искључиво без камате. Сирија такође није под утицајем међународних глобалних банкара. Ни Сирија ни Либија нису били дужници Међународног монетарног фонда или Светске банке. Либијске државне резерве процењиване су на близу 150 милијарди америчких долара. За сиријске се не зна, обзиром да у њен трезор још увек нису провалили побуњеници, који су у Либији доведени на власт након рата.

Несарадња са ММФ и СБ можда вам не делује као довољан разлог за напад на неку државу. Међутим, ове институције глобалне финансијске олигархије ће имати приличну корист када се нове, „демократске“ власти у Сирији буду задуживале, гарантујући повраћај позајмљеног новца рекама, изворима и рудним богатствима којима располаже Сирија. „Демократски изабрани“ биће садашњи побуњеници који ће кредите подизати да би обновили оно што су сами током своје побуне сравнили са земљом. Жртва ће бити сиријски народ, а сиријска рудна богатства, у виду већих количина нафте и гаса, покупиће нафтне компаније и међународне банке. Интересантно је да је и Либија такође располагала са већим количинама нафте. Побуњенике – псе рата, плаћају Сједињене Државе и њени савезници (НАТО) са циљем да им се уложени новац врати кроз споменуту експлоатацију нафте и гаса.

Поред основних услова да буде нападнута од стране НАТО и исламских екстремиста у његовој служби, Сирија испуњава још неке услове. Она тренутно не увози генетски модификовану храну, што ће се евентуално променити услед појаве глади коју ратна разарања са собом носе. Ратом уништена пољопривреда неће моћи да прехрани Сирију, па ће увоз ГМО производа бити неизбежан. Сирија је такође последња секуларна држава Блиског истока. Увођење шеријатског права и уништење православних хришћана Сирије један је од главних мотива исламских побуњеника да воде овај крвави рат, у коме користе сваку прилику да убијају православне свештенике и вернике. Председник Башар ал-Асад и његова влада нису под контролом Запада или Израела. Сиријска војска није у програму „Партнерство за мир“, нити су њени официри школовани на Западу. Посебно јаке мотиве за уништење Сирије, овакве каква је данас, има ционистичка држава Израел. Сирија и Израел имају дугогодишњи спор око Голанске висоравни коју је окупирао Израел, а Сирија се заклела да ће је кад тад вратити под своју контролу. Уништењем Сирије, Израел више не би имао озбиљнијих противника у свом непосредном суседству.

Наша земља је данас под окупацијом Светске банке и ММФ-а. И нашу Србију су бомбардовали исти они који сада нападају Сирију. Са истим циљевима и из сличних побуда. Због тога наш народ, можда и више него остали народи, осећа блискост са народом Сирије. Иако смо географски удаљени као два света, ми и Сиријци делимо исти поглед на свет. Стога, као србски родољуби, председнику Асаду и његовом народу шаљемо подршку из окупиране Србије, са жељом да издрже у својој борби за слободу.

Живела слободна Сирија!