Косовски пожар као звоно на узбуну!

31. јул 2011. / Коментар

Недавна изјава Милорада Вељовића, директора полиције у Србији, о спремности исте да помогне НАТО и ЕУ окупатору на Косову и Метохији у борби против србских „хулигана“ и „екстремиста“, има довољну тежину да разувери свакога ко се још увек надао у било какав државнички потез тренутних властодржаца у Београду.

Паразитски и окупациони режим поново показује потпуну незаинтересованост за судбину косовско-метохијских Срба. О томе сведочи и Тадићева млака осуда шиптарског дивљања, као и његово истицање паљења прелаза на Јарињу као наводно главног проблема актуелних немира. Уместо да енклаве осигурава припадницима специјалних служби, који ће обучавати људе и организовати отпор, и уместо да код утицајних држава мимо НАТО-а лобира за подршку инвазији оружаних снага Србије, макар на север Косова, издајнички режим истрајава на давању легимитета шиптарским терористичким и узурпаторским псеудо-институцијама.

Али насупрот неделу изрода, искористимо сваку прилику не би ли посетили нашу браћу, како у енклавама тако и на барикадама на северу Косова! Од челника режима, који брину само за чување својих фотеља и лично богаћење на рачун народа, не можемо очекивати никакву истинску подршку србском народу било где.

Многи Срби ће се сложити са оваквом дијагнозом антинародне власти, и мноштво њих увиђа тежину ситуације, али и већина таквих стоји на позицији: „ја ту не могу ништа“, правдајући на тај начин сопствену пасивност. Насупрот томе, требамо ширити свест да актуелна власт и њихове институције нису народни већ антинародни, то јест окупациони чинилац. Како другачије можемо назвати режим који хапси родољубе и не брине о народу на окупираном делу територије државе којом управља? Режим који бесомучно пљачка народ, омогућавајући бујање свих врста криминала! Који распродаје привредна добра и омогућава бесплатну „промену пола“, допуштајући истовремено да бројна сиротиња умире од болести и глади! То није народна власт, већ кукољ на србској народној њиви!

Многи Срби то данас добро знају, али није довољно само приметити, или само рећи. Потребно је борити се против тако неприродног стања. Нека најновији пожар на северу Косова буде још једно звоно на узбуну и побуну, не само против издајничких власти већ и против читавог Система, као и владајућег начина размишљања и понашања у нашем роду данас. То је и разлог национал-револуционарног прегнућа Србске Акције. Иако смо још увек далеко од овог циља, ми имамо његову јасну визију. Сваки камен који налажемо на темељ наше куле, снажи нас и отвара видик ка њеној целини.  Ка сутрашњој србској победи!