Србство - Византизам - Европеизам!

14. децембар 2025. / Издвајамо

,,Као народу, завештан нам је старогрчки осећај за мит — осећај за оно неопипљиво, односно за идеју и идеологију. Управо из мита потичу објашњења свакодневног, то јест земаљског, али и оног мистичног, непрозирног и ванвременског, оностраног живота. Та објашњења могу се поистоветити са заветом као каснијом србском метафизичком творевином, која нуди одговоре на питања живота и смрти.

Дошавши у додир са цивилизацијом коју су стварали Талес из Милета, Анаксимандар, Херодот, Тукидид, Темистокле, Перикле, затим Платон и Аристотел, Александар Велики, а коју су очували и надоградили, удахнувши јој печат једине Истине, ромејски цареви — Свети Константин Велики, Свети Јустинијан, Ираклије, као и владари из лоза Комнина, Дука и Палеолога — потом васељенски патријарси попут Фотија и Михаила Керуларија, те најзад филозофи формата Михаила Пселоса, Срби су већ на самом почетку обликовања свог национа били надахнути овим великим, ванвременским цивилизацијским токовима историје и културе, која је била богата, развијена и дубоко укорењена, далеко превазилазећи балканске оквире.

Чињеница је да Срби нису једини народ који се, вољом судбине, најпре нашао на границама Царства Ромеја, а потом и унутар њих. Пре Срба, простор Балкана и близину Константинополиса као цивилизацијског и духовног средишта осетили су Хуни, Готи, Авари, касније и Бугари, Печенези, Кумани и Нормани. Међутим, оно што Србе суштински разликује од ових народа јесте способност перцепције, разумевања, прихватања и, коначно, преобликовања културног наслеђа са којим су се сусрели.

Управо је ова историјска поставка не само створила и развила србску нацију и менталитет, већ је још тада усмерила њену судбину: са једне стране, отворила јој хоризонте духовности, а са друге — наметнула јој тешко бреме непрестане борбе." 

(Из чланка ,,Косово - завет и садашњица", Светло Истине - часопис Зборашке Омладине, омладинског гнезда Србске Акције, бр. 1)