Коментар

• Економија и проблеми данашњице

  22 август 2011 / Коментар

  Након пуне три године од званичног избијања глобалне економске кризе, над светом и над Србијом се надвија нова претња – криза јавног дуга. Овом темом се вероватно нико не би бавио да пре извесног времена САД нису објавиле да су презадужене. Тренд високог јавног дуга постоји код свих „транзиционих“ земаља, па и код оних које су званично већ прошле кроз тај „процес“. Тако, на пример, једна Пољска има спољни дуг од преко 250 милијарди долара, док наше суседне земље такође бележе висока дуговања: Румунија преко 100 милијарди, Хрватска око 60, док је спољни дуг Србије 30 милијарди долара. Поставља се питање коме ове земље дугују? Одговор је више него јасан: управо онима који су ову кризу, као и ону из 2008, и изазвали и добро профитирали од исте. Опширније

• Олуја која траје

  05 август 2011 / Коментар

  или КУКАВНО СРБСТВО УГАШЕНО
  

  Ових првих дана августа, ево већ 16 година, сећамо се наших мученика пострадалих – по ко зна који пут – од хрватске руке. Тада, почетком тог кобног и толико ружног августа 1995. године, започета је хрватска акција етничког чишћења србског народа из вековног завичаја, освећеног молитвама, крвљу и знојем Предака. Злочиначке усташке умове је свака србска светиња, свако прастаро гробље и споменик, кућа и њива, а изнад свега – сваки србски човек, подсећао на то чија је Крајина. И не само то, многе од њих подсећало је све ово на њихово (не)заборављено порекло, на србске корене... Синови и унуци су успешно наставили оно што су њихови дедови и очеви, усташки кољачи, започели. И оно што је преостало од мученичког Србства, требало је протерати и уништити. Успело се то, не због некакве хрватске храбрости, што је категорија која улази у домен маште, већ због изостанка истинског србског националног вођства и издаје народа који је остављен на немилост крвожедним латинским курјацима. Опширније

• Косовски пожар као звоно на узбуну!

  31 јул 2011 / Коментар

  Недавна изјава Милорада Вељовића, директора полиције у Србији, о спремности исте да помогне НАТО и ЕУ окупатору на Косову и Метохији у борби против србских „хулигана“ и „екстремиста“, има довољну тежину да разувери свакога ко се још увек надао у било какав државнички потез тренутних властодржаца у Београду.

  Паразитски и окупациони режим поново показује потпуну незаинтересованост за судбину косовско-метохијских Срба. О томе сведочи и Тадићева млака осуда шиптарског дивљања, као и његово истицање паљења прелаза на Јарињу као наводно главног проблема актуелних немира. Уместо да енклаве осигурава припадницима специјалних служби, који ће обучавати људе и организовати отпор, и уместо да код утицајних држава мимо НАТО-а лобира за подршку инвазији оружаних снага Србије, макар на север Косова, издајнички режим истрајава на давању легимитета шиптарским терористичким и узурпаторским псеудо-институцијама. Опширније

• Борба за север Косова!

  26 јул 2011 / Коментар

  Србски народ на северу Косова и Метохије поново се нашао у ситуацији директне борбе за опстанак на својој родној груди. Тензија коју су створили шиптарски узурпатори (очигледно не без благослова својих ментора из Брисела и Вашингтона), у вези запоседања два административна прелаза, кулминирала је директним оружаним сукобом између Срба и шиптарских терориста у полицијским униформама, при чему је један терориста подлегао повредама пошто је првобитно тешко рањен. Споразумом са КФОР-ом, договорено је повлачење шиптарских јединица са административног прелаза Брњак и одустајање од заузимања прелаза Јариње, уз обавезу престанка србске блокаде путева. Тако је окончан први дан захуктавања новонастале кризе, после кога је ситуација, како видимо, напета али завршена у србску корист, повлачењем шиптарских терориста. Опширније

• Крај једне и најава нове епохе србождерских стремљења

  23 јул 2011 / Коментар

  Хапшењем и изручењем последњег Србина са дугачке листе хашких оптуженика, засигурно није стављена тачка на политику условљавања и понижавања Србије од стране Брисела и Вашингтона. Хапшење Горана Хаџића свакако није ни последњи антисрбски акт Бориса Тадића и његове паразитске булументе, чији главни ослонац у све већој мери постаје огољени терор. Издајнички карактер поменутог чина ни најмање не оспорава основана сумња да је Горан Хаџић био хрватски шпијун или „двоструки играч“, како се већ дуго шпекулише у делу јавности. Опширније

• Летње перипетије у окупираној Србији

  10 јул 2011 / Коментар

  Осим традиционалних врућина, јулски дани доносе нам и нова недела властодржаца окупиране Србије. Док овдашњи званичници у све већој мери дају легитимитет шиптарским псеудо-институцијама на Косову и Метохији, режимска полиција у централној Србији примењује силу против пољопривредника, који у знак протеста и из очаја почињу са уништавањем својих обезвређених производа.

  Уз све већу огорченост пониженог и све гладнијег народа, медији под контролом Система настоје да замаскирају и све већи скептицизам Срба према евроунијатским интеграцијама. Опширније

• Србија против НАТО-а

  12 јун 2011 / Коментар

  Понижавање окупираног противника никада није била карактеристика војника и ратника. Међутим, оно што ратници и војници никада нису радили, данас чине натовски бандити. Иако нису поразили србску војску него су је растурили преко својих агената унутар Србије, НATO данас долази да се кревељи у лице србским ратницима. Доласком у Београд, НАТО показује свој презир према србској земљи, србском народу, србској војсци, према свим мртвим, живим и још нерођеним Србима. Они који тврде да су власт у Србији, пристају на овакво понашање својих господара, па им је чак и жао што са њима званично нису на истој страни. Ипак, каже народ: с ким си онакав си.

  Последњи чин у овој опакој игри понижавања и самопонижавања су разни гласови и иницијативе да и Србија постане члан злочиначке НАТО дружине. Србија би тиме требало да погази своју част, своје самопоштовање, своју историју, идеју, истину, своје гробове и све своје завете. Србија би тиме требало да прихвати да је путнички воз у Грделичкој клисури био легитимна мета. А затим би исте такве мете србски натовци гађали у Либији или негде другде. Тако ће Срби својом крвљу и својим образом плаћати америчке интересе по свету. Опширније

• Борба се наставља!

  26 мај 2011 / Коментар

  Као супротност муљу псеудопатриотских политиканата и пробисвета, који су ведрили и облачили тмурним небом србске политичке стварности последњих деценија, издваја се невелики број вредних и заслужних националних прегалаца. Један од њих је и ђенерал Ратко Младић, који је у последњем рату на тлу Босне и Херцеговине предводио херојски отпор србског народа и који је, заједно са др Радованом Караџићем, заслужан за стварање прве србске националне државе после 1918. године.

  Због свог дугогодишњег одолевања антисрбским окупаторима, Ратко Младић је уистину постао србски симбол отпора глобалном завојевачу, отпора окупатору и отпора антисрбској хистерији која се бесомучно спроводи. Опширније

• Подмукле игре и перфидне поделе

  18 мај 2011 / Коментар

  Ових дана је постало више него јасно: званични Београд пристаје на поделу Косова и Метохије, и ту више нема тајни. Неубедљиво звучи објашњење Ивице Дачића да је став о подели Косова као „једином реалном решењу“ само „његово лично мишљење“, као и изјаве министра Јеремића да „постоји само једна – државна политика“ и да је она „заснована на Уставу Србије“. Недавна посета Приштини шефа „србског“ преговарачког тима Борка Стефановића и сусрети са шиптарским представницима, где су равноправно биле истакнуте заставе Србије и „Косова“, сасвим довољно говоре. И не треба бити ни прозорљив ни превелике памети да се схвати да актуелна власт у Србији нема апсолутно никакву моћ, изузев репресивне над сопственим пореским обвезницима, па сходно томе, игра баш онако како други желе. Опширније

• Дан „победе“

  09 мај 2011 / Коментар

  „Дан победе над фашизмом“ представља свакако једну од догми модерног света, односно празник чију је исправност забрањено испитивати, сагласно пропагандним и наметнутим тезама о околностима Другог светског рата. Ипак, код нас у Србији овај празник више нема некадашњу тежину с обзиром да је комунизам као овдашњи „победник“ над „фашизмом“ данас код већине Срба прилично омражен.

  Но, да би ми Срби могли знати да ли неки празник требамо празновати или не, требамо се отргнути од наметнутих догми и реално сагледати да ли смо историјским догађајем који се празнује нешто добили или изгубили. Опширније