Поводом 100 година РПЦЗ: Митрополит Антоније и анти-антифашизам

21. новембра 2021. / Блог

Данас, на Аранђеловдан 2021 године, наврвшава се тачно 100 година од када је у Сремским Карловцима, у Краљевини СХС, по благослову патријарха србског Димитрија, одржано Свезагранично руско црквено сабрање, руских православних архијереја, свештенства и лаика , чиме је установљена Руска Православна загранична Црква (РПЦЗ). Ова јурисдикција наше Цркве православне, значајна је као авангарда ревновања за чистоту вере, и као јурисдиција која је окупила или изнедрила плејаду великих духоносних и светих људи попут Светог Јована Шангајског, митрополита Антонија Храповицког, Аверкија Џорданвилског, Јована Шаховског, Серафима Собољева или јеромонаха Серафима Роуза. Њен епископ био је и збораш Сава (Јован) Сарачевић, а управо и идеолошки чинилац представља врло битну ставку ове јурисдикције

Наиме, независна од бољшевичких пипака, верна царистичком принципу и свесна идејно закулисне спреге бољшевика и западних тзв. великих демократија, многи јерарси РПЦЗ, здушно су подржали нова национал-револуцинарна (трећепуташка) струјања у родољубивом делу руске емиграције. Струјања која Руску идеју надограђују компатибилним и комплеметарним чиниоцима идеологија из опуса тзв. новог национализма, насталим у међуратној Европи.

О наведеном сведочи и став првојерарха РПЦЗ – поменутог митрополита Антонија, тачније његов благослов из 1933. године за оснивање руске емигрантске политичке организације – Сверуске фашистичке организације, која се 1934. године ујединила са Руском фашистичком партијом Константина Родзајевског у Сверуску фашистичку партију која је била најснажнија руска политичка организација у емиграцији, те од које смо преузели поклич – „Бог, нација рад!”.

Благослов је дат истакнутом емигрантском делатнику – Анастасију Андрејевичу Вонсјацком, који је по бољшевичкој револуцији узео учешће у грађанском рату на страни Беле армије (као капетан у Добровољачкој армији генерала Дењикина). Касније као емигрантски политичар био истакнути члан милитантне контрареволуционарне монархистичке организације Братство руске правде, а потом и оснивач и вођа Сверуске фашистичке организације, за чије оснивање је благослов дао Митрополит.

Писани благослов Митрополита објављен је 1933. године у децембарском броју листа „Фашист“, а ево и одломка Митрополитовог поздравног писма упућеног 1934. године припадницима овог покрета, а поводом поменутог уједињења са покретом К. Родзајевског:

„Наш неуморни патриота Анастасије Андрејевич Вонсјацки обрадовао ме је својом посетом. Са великим интересовањем слушао сам његову реч о томе како патриотизам јача међу руском омладином и како је њеним трудом створена изврсна руска организација фашиста, која је за свог вођу именовала А. А. Вонсјацког и ујединила се са другим храбрим младим родољубима у другим земљама света…

Водите рачуна о драгоценим изданцима руског патриотизма и не дајте места малодушју пред свим потешкоћама и жалостима које вас неизбежно очекују.

Тако велика држава као што је Русија не може се обновити и чврсто успоставити без вере у Бога и Његову Свету Цркву, без једногласја са народом и без стварања јаке организације која је заиста спремна да несебично служи својој Отаџбини.

Тако је древни Мојсије, пре него што је повео свој народ у обећану земљу, морао да га изброји, стави над њим људе „од свих способних људи, који се боје Бога, истинољубивих људи који мрзе похлепу“, постави их „са хиљадама људи, стотинама вођа, педесет вођа и десет вођа“ (Ис. 18 , 21), дарује свом народу закон и строго поштује ред.
Исто тако, наши побожни преци, током успостављања Московског царства у XVI веку, надахнути Светим Писмом, трагали су за најбољим људима, бринули о обичном народу и стварали организације подобне онима које данас ничу у европским државама. Морамо тим поводом истаћи велика имена из тог доба – московског митрополита Макарија и његових славних сарадника, протојереја Силвестра и бојара Адашева, као зачетнике првог руског народног фашизма.

У сваком случају, за успех вашег рада неопходно је да увек одржавате непоколебљиву веру у Господа Бога и Његову Свету Цркву; тако да ћете ви, без икаквих невоља, тако честих међу Русима, бити послушни свом Вођи, имати јединствени план деловања и бити прожети братском, искреном љубављу једни према другима.

Био сам дирнут, видећи с којом одлучношћу, са практичном јасноћом, без икаквог фанатизма, али са ентузијазмом, ваш Вођа прелази са речи на дела, и растајући се од њега након искреног разговора, молио сам се да Господ Бог испуни жеље мог драгог госта и помогне, сачува и ојача Руско дело.

Посебно ме радује што у први план стављате бригу за млађу браћу и бригу о сељаштву и радном народу. Надам се да се то неће свести на тако уобичајену демагогију и да ћете заиста стећи љубав и поверење људи. Онда ћете бићеш неуништиви.

Нека наш прави владар, Господ Исус Христос, пошаље Своју свемоћну помоћ вама и вашем делу”

Сремски Карловци, 5. јул, 1934. године.