Поводом погибије руководства ЧВК Вагнер

26. августа 2023. / Коментар

Попут грома, одјекнула је у среду вест о паду авиона првог човека ЧВК Вагнер - Јевгенија Пригожина северозападно од Москве, при чему су погинули он, посада авиона и неколико његових најближих сарадника међу којима и „други човек" и војни командант ЧВК Вагнер - Димитрије Уткин.
Тешко је поверовати да ова погибија није атентат, и то атентат извршен од стране људи из владајуће врхушке Руске Федерације (РФ), а као наставак сукоба који је дуго тињао, и потом кулминирао пре два месеца, након чега је (очито привидно) решен услед посредовања Александра Лукашенка.

Уколико уземемо као тачну претпоставку да се ради о атентату, можемо рећи да он са једне стране представља обрачун са неконтролисаним ратним чиниоцем који је постао неподобан за калкулације и трговине, какве припадници власти РФ током овог рата врше на штету руског националног интереса. Са друге стране пак, реч је о класичној борби за моћ. Владајући слој у РФ сачињен је од више кланова, који наизменично узајамно сарађују и сукобљавају се. Неки од њих (или сви осим Пригожиновог клана) дигли су се против нагло ојачалог тајкуна (Пригожина) који се отргао контроли оних који су му својевремено моћ и дали. Наиме, као што смо и напомињали, Пригожин није носилац никакве идеолошке алтернативе антируском режиму. Вагнеровски ратнички „имиџ" (милитаризам + авантуризам + нордијска митологија, што је све заправо утицај Уткина), јесте интересантан, али нити он има суштинске везе са Руском идејом, нити се уопште иза тог „имиџа" крије било каква идеологија. Ипак, обезглављивање најефикасније руске јединице (што Вагнер неоспорно јесте), у јеку рата, може да изврши само онај код кога панични страх за губитком власти помрачује све друге видике.

Како наводе наши другови из Руског Империјског Покрета (РИД), овај (не)очекивани догађај ваља прихватити и са згражавањем, али и са једним специфичним разумевањем ствари. Онаквим разумевањем са каквим су
„бољшевици разумели гушење корниловске побуне у септембру 1917. године, против владе Кернеског, ма колико год то цинично звучало. Као што се Керенски тада у последњем тренутку уплашио да ће га генерал Корнилов гурнути у страну и владати сам без њега, тако се сада слично догодило и са тандемом Путин - Пригожин", како наводи РИД. „Борба кремаљских кула" се наставља. И што се више оне међусобно боре, цео русијански режим постаје слабији. А „сваки град или дом који се раздели сам од себе неће се одржати", вели Свето Јеванђеље.

Као што смо више пута истицали, руски национализам има данас два фронта борбе. Фронт против НАТО циониста и њихових укро-марионета и фронт против издајничког русијанског режима. Данас не постоји могућност да руски националисти воде делотворну оружану борбу против антируског режима, већ само против укро-сепаратиста и њихових газда. Заправо, ово прво јесте могуће али само уколико се сврстају на страну НАТО злочинаца и украјинских русомрзаца, попут изрода и квазинационалиста из „Руског добровољачког корпуса". А то је потпуно крив пут. Јер НАТО окупација, агресивна педеризација, огољена русомржња и борба за затирање Руске Цркве, руског језика и руске културе, много су гори од свих антируских зала које са собом носи издајнички режим у Москви. Као што су украјинска држава (сама по себи) и украјинска квазинација, као бољшевичке творевине, много већи споменик бољшевизму него сви они споменици бољшевичким злочинцима које сумануто обнавља Руска Федерација, а које исто ваља уништити, као што ваља уништити и разбојничку украјинску државу.

Стоји чињеница да многи руски националисти на фронту, јесу потенцијалне мете антируског режима. Али режим је све више заузет својим унутрашњим пукотинама, а сваки прави и делатни националиста, свакако је потенцијална мета антируског режима, био на фронту или не. Тако да и тај аргумент против учешћа у рату отпада.

Због свега тога, РИД стоји на становишту да ће „руски препород бити зачет на пољима Новорусије, ратном победом. Јер ток историје иде у правом смеру и нико га не може зауставити. Зашто? Јер иза свих догађаја стоји Творац и Његова воља је непобитна."