„Дефинисање наших граница“ - као најава последњег чина Вучићеве издаје

25. јануара 2018. / Коментар

Судећи по Вучићевом режираном „сусрету са народом“ на Косову од пре неколико дана и судећи по исфорсираним „закључцима“ те напредњачке представе, које протежира ботовско-квазипатриотски табор и њима подобан режимски медијски шкарт, истиче се искључиво питање „нормализације живота косовско-метохијских Срба, њихове безбедности и опстанка“, а потпуно се „гура под тепих“ идеја о Косову и Метохији у саставу Србије.

Сходно томе, на сва аргументована разобличавања Вучићеве издаје Косова, стижу оптужбе како они који нападају Вучића, не чине ништа конкретно како би помогли Србима на Косову, те стога немају ни право да критикују власт. Међутим, они србски родољуби који Косово најчешће посећују и највише помоћи шаљу страдалним Србима на светој србској земљи, листом су противници издајничког Вучичевог режима и његове издаје Косова. Док којекакви „десничарски“ празнословци или „десничари“ који (стално или повремено) наплаћују своје „родољубље“, заиста јесу они који (како би они сами рекли) „из фотеље подржавају“. Али наравно, не србско Косово нити Србе на Косову, већ подржавају Вучићеву издају Косова, ма колико се неки од оних који то чине, заваравали да није тако. Сви они родољуби који у континуитету посећују јужну србску покрајину и помажу тамошње Србе, добро знају колико лажи шири напредњачка пропаганда и добро знају да је у сваком погледу, стање Срба на Косову и Метохији било много боље пре издајничког тзв. Бриселског споразума. Као што је било још боље (заправо мање лоше) пре потписивања тзв. Споразума о стабилизацији и придруживању и омогућавања да уместо УН, отворено непријатељска ЕУ буде надлежна за кључна питања у јужној србској покрајини. Уопште, доказано је да сваким новим чином издаје и самогашења србске државности на Косову и Метохији, стање за Србе је све горе и горе. Такав след ствари је и сасвим логичан јер свако показивање сопствене слабости само додатно подстиче и охрабрује душмане. Стога, једино могуће привремено решење за Косово и Метохију, јесте да Београд одбаци све антисрбске споразуме са „Приштином“ и ЕУ, те да у мери у којој је то могуће, обнови елементе своје власти којих се Вучић одрекао. У таквом стању, треба максимално и на свим пољима помагати народ (нарочито у енклавама), одржавати status quo на терену и стрпљиво чекати повољну историјску прилику да се Косово и Метохија ослободе. То је једино исправно трајно решење за Косово и стога свако ко попут Вучића жури да се сада, у постојећим неповољним геополитичким околностима, дође до трајног решења, свесно и отворено ради на србску штету. У вези са наведеним, свима је већ јасно да тзв. унутрашњи дијалог о Косову и Метохији, представља само припрему за завршни чин издаје Косова од стране Вучића.

Стога и сви „десничари“ који настоје да дају легитимитет овом „дијалогу“ нису никакви националисти, већ обични режимски пајаци и карикатуре патриотизма. Након накарадног тзв. Бриселског споразума којим се Вучић одрекао дела наше територије и након Вучићеве подршке тзв. влади злочинца Харадинаја, сада пред овог изрода (Вучића) његови ментори са Запада стављају обавезу потписивања правно обавезујућег „споразума о свеобухватној нормализацији односа између Приштине и Београда". А тај споразум ће за Вучића представљати у потпуности фактичко признање независног Косова и отварања пута да се ова лажна држава учлани у Уједињене нације и друге међудржавне савезе. Наиме, како и сам Вучић сада каже, тај споразум ће предвиђати да „Србија има решено питање граница“. Као да их већ нема?

Наравно, ми желимо да у повољним историјским околностима, границе Србије буду проширене на све директно окупиране србске земље, али Вучић очито говори о додатном смањењу постојећих граница, односно о одрицању од Косова и Метохије. Стога, морамо као народ коначно реаговати адекватно и одлучно рећи да не прихватамо издају и окупацију! Јер све док Срби не признају окупацију и боре се за Косово и Метохију у саставу Србије, пројекат лажне државе Косово, неће и не може успети.