Марш Србске Акције: У славу Србских добровољаца!
25. септембра 2013. / Активности
Активисти Србске Акције обележили су 72. годишњицу од почетка оружане борбе против комунизма у Србији и годишњицу оснивања Србског добровољачког корпуса – истинске србске национал-револуционарне војске, која је у тмурним и крвавим временима Другог светског рата одиграла спасоносну и победоносну улогу у борби за биолошки опстанак србског народа. Евоцирајући ову неправедно запостављену и од стране комуно-демократских изрода оцрњену страницу србске војничке успомене, наши барјаци и ове јесени завиорили су се грочанским стазама, проносећи славу Србског добровољачког корпуса – војске чији морални, идеолошки и борбени лик, представља узор Србске Акције као покрета који стреми остварењу хришћанског, слободарског и зборашког идеала националног препорода и социјалне правде, а против либерал-капитализма, комунизма и иних демо(но)кратских странпутица.
По доласку на одредиште марша, пригодном беседом и дружењем покрај села Дражањ, наши активисти обележили су годишњицу прве борбе Србских добровољаца, где су 17. септембра 1941. године, припадници њиховог Трећег ђачког одреда, на челу са поручником Будимиром Никићем, у једном силовитом и одушевљеном јуришу, сатрли Космајски партизански одред на који су наишли управо у Дражњу. Овом победом и рушењем до тада постојећег мита о партизанској непобедивости, Србски добровољци најавили су потоњи сумрак комунистичких банди, које су од добровољаца трпеле поразе за поразом. Добровољаца, који су из борбе у борбу сведочили силу свог моралног идеала оличеног у готовости за жртву, у непоколебљивој вери, као и идеолошкој изграђености у духу њихове зборашке мисли. Јер Србски добровољачки корпус, као непобеђена и истински србска војска, по свом циљу, карактеру и моралној спреми, потпуно је одговарао древном архетипу србског христољубивог војинства. Као такав, он није служио лажним савезницма нити је представљаo било чију марионету, већ је својом борбом и својим идеализмом, разбијао подмукле планове комуниста, циониста и њихових либерал-демократских слугу. Отуда и савремена потреба за проналаском инспирације за актуелну Србску борбу, управо у старој борби Србских добровољаца, којима уосталом, цело данашње Србство дугује благодарност за свој опстанак.
Нека би дао Бог да се истина о подвигу и борби Србских добровољаца уздигне на србској земљи попут тврђаве, као уточиште и морални стуб долазећим генерацијама србских национал-револуционара, који ће у своје време, а на рушевинама Система, створити Отаџбину праву!