Наша борба и партијашки избори

23. децембра 2023. / Коментар

Као свих претходних изборних година, и протекли избори, одржани на неколико нивоа, показали су се као огледало ниског моралног стања данашњег србског народа, с обзиром на очекиван тријумф антисрбских снага, односно на чињеницу да су највише гласова добили режимски СНС и такође антисрбска опција – коалиција „Србија против насиља”. Истина, од свих партијски опредељених маса, бројнији ће и овог пута бити онај део народа који бојкотује изборе. Али ову категорију, иако је махом дубоко незадовољна постојећим стањем, ипак у свом највећем делу чине млаки људи без јасних принципа, који дезертирају од дужности да се на било који начин боре за свој народ, а покушавају притом да нешто учине само за себе, не схватајући да се истинска срећа појединца не може остварити уз равнодушност за интерес заједнице. И где се онда налази излаз? И где је у целој тој причи Србска Акција, као националистичка снага, која је далеко од предизборне галаме, која нема поверења ни у једну од декларативно националних листа, и која није ни полагала наде у било какве ваљане плодове протеклих избора?
Пре свега ваља истаћи да Србска Акција није фокусирана на стварање некакве партије или само формалне организације која ће у предизборним приликама за рекламирање добити своју инстант мрвицу медијског простора. Насупрот томе, Србска Акција је посвећена стварању организма србског политичког војинства кроз духовну и идеолошку изградњу својих припадника, пре него што се, када (и ако) дође време, упусти у било какве делатности „високе политике“. Насупрот свим врстама обмана и странпутица, ми истичемо да је народу нужна врлина а не политикантска вештина, односно нужна је револуција а не комбинација! Пре свега револуционарна промена начина размишљања и понашања, која једина може створити армију политичких војника и националних делатника као чврсту базу за будући политички и економски препород. Духовно дисциплиновану армију, којој вера православна и завети предака не стоје само на уснама, и која не страхује од последица свог политичког активизма, ма какве оне биле. Као тиха вода која брег рони, таква армија ће, изнедрена из малобројних незагађених извора здраве народне стихије, сијати духом непоткупљивости и спремности на жртву.
Знамо да многима засигурно овакав наш став делује као утопистичка борба против ветрењача, али нека се исти запитају, да ли ће се популарност „конвенционалних“ политичких модела одржати у будућим фазама народног пропадања на свим нивоима? И после избора неминовно следи континуитет издајничке политике по питању Косова и Метохије и по другим питањима, затим додатно снижавање овдашњег животног стандарда, као и наставак пљачке и распродаје привредних ресурса Србије. Ипак, када се стање у социјалном погледу сасвим радикализује, оно ће кумулативно са учесталим националним понижењима, рађати другачију свест и стварати другачије политичко тло, погодно за јачање национал-револуционарног духа и „радикалних“ политичких опција, којима ће се народ окретати у све већој мери. Са таквом перспективом и таквим видиком, Србска Акција као једини дугорочни и ваљани рецепт за истински политички препород Србства истиче стварање и јачање национал-револуционарног духа међу Србима, а пре свега међу србском омладином. Наоружана њиме, она ће се окупити и ступити у бој за разарање постојећег антихришћанског и антисрбског система мондијалистичке окупације, националног понижења и социјалне неправде.