Недеља полицијског часа

05. априла 2020. / Коментар

Овај викенд, има посебно упадљиве трагове нечовештва антинародне и антихришћанске политике Вучићеве сатанистичке власти. Њеном штеточинским одлуком, србске пијаце су затворене, те србски сељаци не могу да пласирају своје (наше домаће) производе, а отворене су градске велетрговине са већом гужвом него на пијацама и са наравно - увозним пољопривредним производима, који су уз то и намерно - нагло поскупели! Дакле, по среди је типичан пример Вучићевог коришћења ситуације, у циљу наношења штете србском селу и подршке странцима, баш као што се користи ситуација не би ли се што више и уз што мање сметњи, увозили мигранти и насељавали широм Србије. Последњих дана појавило се низ снимака који указују на оваква недела издајничке власти.

А данас, у недељу, верни народ је онемогућен да присуствује недељној литургији услед додатног полицијског часа
који је очито уведен са анти-литургијским циљем. Да је реч о сатанистичком пиру и изругивању власти, указује и дозвола за шетање паса током недеље ујутру, баш у време служења Свете литургије.
Сматрамо да се антихришћанска подмуклост режима огледа и у јучерашњем малтретирању и хапшењу клирика „Епархије Рашко-призренске у егзилу". Наиме, власт у свом сатанистичком удару на православну веру, не прави разлику између „артемијеваца", „акакијеваца" или парохија СПЦ, с тим што тренутно више удара на оне који услед много мање бројности и утицаја, имају и мање могућности за одбрамбену реакцију.
Што се тиче држања нашег патријарха и Синода у читавој овој ситуацији, неке ствари нам се не допадају и мишљења смо да треба инсистирати на зајемченим правима на слободу вере и на чињеници да је целокупна режимска опструкција вршења богослужења, све са уведеним мерама забране, противна постојећем правном поретку. Али свој коначан суд о држању врха клира наше србске Цркве у овој ситуацији, донећемо накнадно, када се неке ствари буду јасније виделе. Јер ми имамо у виду и другу страну медаље. Наиме, упркос свим притисцима, стање у Србији по овом питању је повољније него у свим осталим православним земљама изузев Белорусије и Грузије. Службе се врше, иако од данас без учешћа народа недељом, али на службама мимо недеље, у већини храмова се служи уз учешће народа. Декларативно, јесу од стране Синода и патријарха прихваћене наметнуте (и противправне) мере власти, али је интерно свештеницима дата слобода да се довијају како могу, не би ли се богослужења вршила из учешће народа. Не треба потценити ни фактор сталних медијских притисака због причешћа. Глас против напада на службу и причешће дижу сада и многи који у цркве ретко одлазе. И добро је да дижу, ради јачања контрапункта безбожничкој стихији. Али нека се такви уздрже од напада на црквене великодостојнике. Јер када би и сами долазили на службе уместо што пружају виртуелну подршку, број народа на богослужењима би био вишеструко већи и самим тим већи би био и маневарски простор црквеног руководства пред властима.

Упркос данашњој забрани кретања, неки од нас су ипак учествовали у службама. Тако ће Боже здравља бити и у будуће, док трају ове репресивне мере. И у сваком случају, овај прогон, иако релативно ниског интензитета, засигурно је ојачао молитву, подвиг и борбу верујућих Срба и Србкиња који чекају васкрслога Христа!