О протестима у Немачкој
17. јануара 2024. / Коментар
Крајем децембра и почетком јануара, у Немачкој су одржани до сада највећи протести пољопривредника, уз блокаде градова, путева и лука, као и главног града - Берлина где је испред некадашњег Рајхстага, а данашњег Бундестага био највећи скуп. На страни пољопривредника нашли су се и немачки националисти који подржавају борбу немачког сељака за хлеб и слободу, али и железничари који су такође ступили у штрајк обустављајући у потпуности саобраћај. Сами протести, показали су се као најжешће антивладине демонстрације од доласка на власт тзв. ,,семафор коалиције" социјал-демократа, либерала и зелених предвођених канцеларом Олафом Шолцом. Разлог за протесте пољопривредника, јесу нове мере штедње како би се консолидовала рецесија, и у покушају владе да укине пољопривредницима субвенције на гориво, што је подстакло исте да са својим тракторима и машинама изађу на улице градова, блокрају аутопутеве и луке. Разлози за овакву одлуку немачке владе налазе се у рецесији која је погодила ову земљу након почетка рата између Русије и антируског кијевског режима подржаног од стране НАТО пакта и Европске уније. Немачка је до тада добијала руски гас по повољним ценама што је био један од мотора немачке привреде, међутим са ескалацијом сукоба, а посебно са терористички нападом Сједињених Америчких Држава на гасовод Северни ток, нема више повољног гаса за Немце. Такође, и сама зелена агенда је доста утицала на незадовољство пољопривредника. Наиме, влада је покушала да кроз буџетски план обезбеди 60 милијарди евра помоћи за зелени фонд којим би пре свега зелена странка финансирала своје пројекте у влади под називом ,,Фонд за климу и трансфорамацију", док је Уставни суд блокирао тај покушај зелених, јер би новац за зелену агенду био преусмерен из фонда за борбу против екстремних ситуација, за који се Немачка још раније задужила зарад борбе против корона вируса. Такође, и милијарде евра помоћи Украјини у новцу, оружју и опреми, узимају свој данак. Изгледа да најјача привреда Европе не може више то да издржи, Немачка је у рецесији и то се показује као непобитна чињеница из месеца у месец. Некада економски мотор Европске уније данас је паралисан штрајковима, политичком и буџетском кризом и мигрантским питањем. ,,Семафор коалиција" се показала као најсервилнији слуга САД можда у историји Немачке, све што су урадили од доласка на власт урадили су против интереса немачког народа, а за интерес атлантиста и циониста. И док сељаци и у току писања овог чланка и даље блокирају немачке градове и путеве, владини званичнци за то оптужију ,,националисте", опомињу на проблем ,,раста деснице", а министар привреде Робер Хабек из зелених упозорава на ,,националистичке и народњачке симболе" и на ,,државни удар", а у свему томе оптужује и Русију која наводно ,,финансира кампању против немачке владе преко друштвених мрежа". Влада је нашла кривца у Русији и немачким родољубима, а заправо је влада сама крива за рецесију, јер су увођењем санкција Русији, пуцали себи у ногу. Природан је савез између Немачке и Русије као европских континенталних сила, међутим таласократске силе, некада Британија, данас САД, вековима спутавају савез две најмногољудније европске нације. То није ништа ново, међутим ново је да су последице погрешне политике Немачке све видљивије, и оне потврђују да је Немачка само марионета у рукама атлантистичко-ционистичких господара. Пољопривредници подржани од стране немачких родољуба, показали су одлучност. Видећемо шта ће се даље дешавати и који су планови. Јасно је само једно - оваква ситуација у Немачкој је неодржива, ствари се морају мењати из корена, а прва је сигурно смена зелено-лево-либералне владе и долазак на власт патриотских снага које би консолидовале немачку привреду и истргле своју земљу из канџи Сједињених Америчких Држава које су и војно присутне у Немачкој као окупациона сила још од 1945. године.
То наравно неће бити довољно, јер Немачкој, а и целој Европи, потребна је пре свега духовна обнова, и дуготрајно решење треба тражити у повратку ка оним старим хришћанским и европским традицијама, које су од Европе направиле највећу цивилизацију у историји света.