Шиптарске таблице и нова косовска издаја напредњачке власти

28. децембра 2023. / Коментар

У сенци протеста антисрбске опозиције, антисрбска Вучићева власт одлучила је да омогући „слободу кретања” за сва возила са тзв. Косова, дакле за возила са сепаратистичким „РКС" таблицама, што представља још једно тешко кривично дело, још један велики корак у издаји и систематском одрицању од Косова и Метохије од стране Александра Вучића и његових напредњачких и социјалистичких протува, који сви скупа уживају недвосмислену подршку својих газда из Брисела и Вашингтона, што је практично потврдио и амерички амбасадор у Београду, својом изјавом датом поводом актуелних постизборних дешавања.
Вучић је још једном показао да је све што прича у вези заштите националних интереса, обична лаж и замајавање. А све оно у чему он још „није попустио", није од њега ни инсистирано.

Стога, греше сви они који у антисрбској опозицији виде покушај мајданизације Србије. Наиме, Вучић и СНС јесу носиоци (анти)србског Мајдана, а антисрбска опозиција је тек неуспешан такмац за такав статус. Изборне махинације су наравно постојале, и битно су утицале на исход београдских избора. Али коалиција „Србија против насиља" не може тим поводом да уради ништа, јер њихове (и Вучићеве) западне газде признају изборне резултате, те ће они, заједно са пратећим медијима, наставити да врши функцију групе за притисак на власт.
Свима који су иоле упућени, јасно је да у протестима антисрбске опозиције, нема предуслова за преврат, не само због непостојања воље стрног фактора за рушење напредњачке власти, већ и због непостојања капацитета код гласачке масе „Србије против насиља", за снажне сукобе са полицијом. Због чега онда чак и званичници Руске Федерације попут амбасадора Боцан-Харченка причају о „Мајдану" и огрћу издајника Вучића патриотским плаштом? Зашто снажно подржавају антисрбина, мондијалисту и промотера изопачењаштва Александра Вучића? Заиста трагикомично, али такво понашање је само доследно праћење курса аутошовинситичке политике Путинове русијанске (не и руске) власти која никада и није подржавала ни руски нити србски национализам. Шта више, увек је подржавала антисрбске издајничке власти, како актуелне, тако и претходне и Србска Акција од почетка указује на ту чињеницу, као и уопште на све суштинске аномалије данашње Руске Федерације и њеног  калкулантско-менаџерског режима који заговара либерализам, русијанство и совјетоносталгију.
Једна од главних заблуда огромне већине данашњих србских родољуба јесте одсуство веродостојне представе о поретку унутар Руске Федерације и њеним властима.

Део родољуба нажалост наседа на Вучићеву пропаганду, те његову континуирану и опсежну издају назива „реал-политиком". Не мислимо ту на квазипатриотски шљам који ради за Вучића због новца и интереса. Причамо о искреним родољубима који су подлегли његовој пропаганди и постали његове корисне будале.
Верују да он подржава Цркву и Црква њега. Да је он у симфонији са Црквом. Он јесте у симфонији са делом клира - корумпираним или наивним, али јерархија једног времена, поготово не - део јерархије, није мерило Цркве. Мерило Цркве су Божији закон и (између осталог) наши Свети и славни преци. А са Божијим законом и са нашим Светим и славним прецима није и не може бити у симфонији онај ко се бори за антихришћанску Европску унију. Нити онај ко се бори за најезду туђинаца и за педерастију и ко је
огрезао у криминал и пљачку и распродају србских ресурса и природних богатстава. И који раде у интересу банака и крупног капитала, пре свега иностраног. Који врше тешка кривична дела против државе укидањем институција Србије на Косову и Метохији. Који „ријалити" смећем трују србски народ и изопаченост постављају на пиједестал. Који симулирају патриотизам и панично прогањају или притискају сваку искрену пројаву родољубља коју не могу да контролишу. Патриотизам симулирају кроз махање србском заставом или дизање споменика, што може да представља пронационалну политику само уколико је праћено државничком одговорношћу и борбом за здраво друштво, што код Вучића као изрода и спроводника мондијалистичке окупације Србије, није случај.

Стога, борба против њега и његове власти, неизоставан је чинилац родољубивог активизма.