Спречимо уништење јужнобанатских језера и мочвара, од стране бахатих властодржаца!

12. јануара 2024. / Коментар

Србскa Акцијa од почетка као важно питање, истиче питање очувања животне средине. Стога смо и организовали више еколошких акција и објавили нашу еколошку платформу.

Наша борба за здраву и чисту Србију, плод је љубави према Богу, роду и отачаству, а не јефтино политкантсво и популизам којима се прикупљају политички поени. У том духу, истичемо и чињеницу да еколошки проблем има духовни узрок те да је загађење животне средне само одблесак и последоца духовне и душевне загађености. И истичемо да без Христа као темеља, нема ни еколошке нити било које друге ваљане обнове.

У вези еколошких актуелности, последњих неколико година у овдашњој јавности, води се полемика око загађености ваздуха, експлоатације рудних богатства, рециклирања отпадних вода, али и питања „обновљивих“ извора електричне енергије. Две релативно нове појаве у Србији јесу ветропаркови и соларне електране, које уз хидроелектране, представљају тријумвират „зелене“ енергије. Проблеми и предности хидроелектрана (не мини-хидроелектрана) су познати већ деценијама, и о њима нећемо дужити. 
Питање „чистих“ извора електричне енергије данашња корумпирана власт, одлучила је да реши кроз изградњу соларних електрана. На први поглед оне су безазлене, али када се мало дубље сагледају ствари, долази се до закључка да су оне кобне по околину баш као и оне које раде на сагоревање фосилних горива. 
Пођимо прво од чињенице да соларни панели (који скупа чине једну соларну електрану) имају рок трајања, по чијем истеку најчешће завршавају на депонији. Ово може бити веома опасно јер соларни панели, између осталог, садрже живу у себи, која пак веома брзо може да отрује живи свет око себе, па и човека. 
Оно што је предуслов за изградњу једне соларне електране јесте апсолутно уништење локалне животне средине. Наиме, с обзиром да соларне електране захтевају огромну површину земље да би уопште биле исплативе, локалитет на коме оне бивају постављене, претходно је сравњен и очишћен од локалне флоре и фауне. Један од примера је из Сједињених Америчких Држава, где је површина од преко хиљаду хектара у Невади била обезбеђена за соларну електрану. У процесу „обезбеђивања“ локална врста корњачи која је обитавала ту, буквално је прогнана одатле. Када су покушали да их преместе, многе су угинуле од стреса или као лак плен предатора којих није било у њиховом претходном станишту са којег су протеране. Ремећење локалних екосистема може бити погубно и за самог човека, ако узмемо у обзир да губљењем флоре нестају и инсекти опрашивачи који су значајни за пољопривреду.

Податак, поново из САД-а, говори о 140 хиљада птица које угину од последица соларних електрана током године. Многе птице препознају одсјај сунчевог светла о глатке панеле као водену површину те многе бивају повређене или угину када покушају да се залете или слете на исту. Такође податак о 6000 птица које бивају спржене у ваздуху изнад соларне електране у Калифорнији нам говори да је овај вид „зелене“ енергије није уопште безазлен по живи свет.
Поузданост соларних електрани се такође доводи у питање. Електрична енергија се производи докле год има сунчевог светла. То значи да не постоји константна производња енергије и потрошач је зависан од годишњег доба, облачности неба као и од доба дана.

И сада долазимо до најновијих вести које се тичу природних станишта у јужном Банату. На територији општине Опово планирана је изградња соларне електране која би угрозила преко три хиљаде хектара јединствених станишта тј. сланих мочварних и језерских подручја, која иначе уживају значајне статусе и препозната су као станишта која морају бити заштићена. На овом простору се налази богати екосистем који чини преко 200 строго заштићених врста животиња и биљака. Ова јединствена и богата животна средина би могла бити трајно и бесповратно нарушена ако план општинских власти прође без икаквог отпора. Један од локалитета који би био угрожен јесте Печена Слатина у близини Баранде.

Ово подручије је битно миграционо стајалиште ждралова, еја и соколова. Такође служи као гнездилиште строго заштићених врста птица, те би нарушавање овог станишта довело у питање њихов опстанак.
Поред тога што би изгубили јединствен екосистем у јужном банату, последице рада соларне електране биле би катасрофалне за околни живи свет (као што је претходно наведено).
Срећом многа природњачка и орнитолошка удружења, али и Институт за Биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Београдског универзитета, успротивила су се овом општинском плану. Више о томе можете прочитати овде.

Србска Акција подржава овај природњачки бунт против похлепне и безобзирне општинске власти. Противимо се капиталистичкој превари - пласирању соларних електрана и тражимо права решења за снабедавње Србије чистом електричном енергијом – али о томе други пут.