Александар Дугин: Индоевропски народ

01. децембра 2018. / Блог

Лозинка србског идентитета по Светом владики Николају, којом се казује да смо „по крви Аријевци (Индоевропљани), по презимену Словени, по имену Срби а по срцу и духу Хришћани”, напомиње нам и чињеницу да смо ми данашњи Срби попут својих предака, људи белог соја и потомци старих Срба који су стварали, бранили и обнављали србску државу. Наши преци су били део древног индоевропског народа о чијим обележјима су писали многи истраживачи традиције, међу којима је и познати  савремени руски мислилац Александар Дугин, идеолог неоевроазијства, са чијим духовним и идеолошким назорима се донекле слажемо док се са кључним његовим становиштима углавном не слажемо, али га сматрамо занимљивим мислиоцем и ерудитом. Стога смо нашли за сходно да преведемо и проширимо његову недавну, релативно кратку али садржајну беседу на ову тему, коју овом приликом објављујемо јер је сматрамо корисим идентитетским штивом. Наиме, иако у склопу својих евроазијскијских погледа знатно преистиче азијски чинилац у руском идентитету, Дугин не негира значај словенског чиниоца руског идентитета и припадност свог народа индоевропској цивилизацији, чија основна начела излаже у овој беседи.

Хајде да разговарамо о Индоевропљанима (Аријевцима -прим. прев.) Зашто је ово важно? Јер последњих миленијума, индоевропски народи, како на Западу у Европи тако и на истоку – у Ирану и Индији – били су у центру свих најзначајнијих догађаја и процеса на глобалном нивоу. Далеко од тог да су ови догађаји били увек позитивни, али успони и падови цивилизације последњих миленијума били су плод индоевропских  импулса. Данас, када судбина индоевропских народа и култура постаје свакодневно све више и више проблематична, када постоји криза идентитета, демографска катастрофа и уопште, неко очигледно замагљивање свести, време је поставити питање: ко су заправо Индоевропљани? Шта их уједињује ако их уопште  нешто уједињује?

Ово је такође важно јер смо ми Словени део индоевропске цивилизације. Индоевропски је наш језик, наша култура, наша историја. Штавише, велика већина историчара и лингвиста убеђена је да је прапостојбина Индоевропљана – дакле предака европских народа, народа Индије и Ирана, па чак и малоазијских Хетита – данашња територија Русије.

Идентитет Индоевропљана је следећи. То су људи који од древних времена теже метафизички ка Небу, то јест ка небесним оријентисаним боговима светлости. У антици, међу Индоевропљанима је превладало многобоштво, али после Христовог Рождества пре 2018 година, све више Индоевропљана – почев од Грка и Римљана, прихвата  Хришћанство. Временом скоро цела Европа је постала хришћанска. Али у овом случају, Бог – Света Тројица, признат је као неугасива Светлост, као Цар Небесни, а Индоевропљани као хришћани, призвани су да буду свет(л)и, да буду синови светлости. Лојалност светлости и Небу је саставни део индоевропске религије.

Индоевропљани су патријархални народи, али нису понижавали жене, нису их сматрали предметима или робовима, премда им нису поверавали одлуке.  Индоевропска патријархалност  почива на чињеници да је Небо – Отац, а земља – мајка. Тај хијерархијски принцип не унижава и не негира ни земљу нити жене, али вертикални след је непобитан.

Француски историчар Жорж Демизел истражио је и доказао да су сва индоевропска друштва изграђена по начелу троделности – заснованом на три касте (сталежа). Прву су чинили свештеници и свети владари-монарси (философи, просвећени мислиоци…). Свештенство је органски спојено са владарима, а  владавина узурпатора, насилника или идиота сматрана је аномалијом.

Други сталеж (касту) чине професионални ратници. А у ратовању, Индоевропљани нису имали себи равне. Индоевропљани су припитомили коње и измислили кочију. И наравно да су их користили за напад, борбу и победу. На тај начин, Индоевропљани су створили све државе Европе и многе државе Азије. У извесном смислу, захваљујући својој другој касти (сталежу), Индоевропљани су постепено постигли светску доминацију. Колико је то добро или лоше, то је већ друго питање, али чињеница да су то постигли.

Трећа каста Индоевропљана састојала се од сељачких радника, а међу номадским народима – Скитима, Сарматима, Парћанима, ведским Аријима…  овај сталеж чинили су сточари. Материјална производња, богатство и храна, припадали су претежно трећој касти, односно стајале су на самом дну индоевропске хијерархије. Свештеници и краљеви одговарају небу. Ратници – ваздуху. Сељаци (радници) – земљи. И на томе је заснован цео систем вредности. Ово је трајало миленијум. На овом троделном патријархалном моделу изграђене су све врсте индоевропских религија, друштава, културе, митови, бајке, историјске хронике и економски системи. Дакле, бити део индоевропске цивилизације  значи припадати друштву свештеника, ратника и радника.

А где су ту трговци, менаџери, шпекуланти? Такви у индоевропским друштвима нису били поштовани, били су скрајнути. Капитализам се појавио тек када су индоевропске вредности почеле да се убрзано заборављају, деградирају, дегенеришу.

Такође индоевропском друштву није била позната равноправност, која јесте знак дегенерације. Нису древни Индоевропљани знали за феминизам и содомију, они су се разликовали од матријархалних  не-индоевропских култова.

Европско ново време, које кидише на религију, веру у Цара Небесног, сталеже,  свештено разумевање света и патријархат, било је почетак опадања индоевропске цивилизације. Капитализам, материјализам, егалитаризам, економизам – све ово јесте реванш оних сила, које су исконски непријатељи  Индоевропљана. Борба против њих и њихових штетних утицаја, суштина је историје свих индоевропских народа. Модерна – то је крај индоевропске цивилизације. Наравно, то је постојеће стање које се погоршава, али ми се не предајемо.

Нема компромиса који ће нам помоћи. Или ћемо нестати или морамо обновити нашу индоевропску цивилизацију у својој пуноћи, са свим њеним вредностима, начином живота и метафизиком. Ако желимо да преживимо као народ, као индоевропски народ, морамо се пробудити и поново се родити. Супротно ономе што је одавно признато као данас једино могуће и дозвољено – супротно Модерни.